Panel diskusija na temu “Tradicionalna narodna arhitektura – stanje, rizici i značaj njenog očuvanja” 23. novembra u Dimitrovgradu

U Edukativno-obrazovnom centru u Dimitrovgradu sutra će sa početkom od 17:00 časova biti održana panel diskusija na temu “Tradicionalna narodna arhitektura – stanje, rizici i značaj njenog očuvanja”.

Diskusija, čiji je organizator Udruženje “BalkanARHitrav” iz Dimitrovgrada, ima za cilj da ukaže na stanje u kome se nalaze i rizike kojima su izloženi objekti tradicionalne narodne arhitekture, među kojima ruiniranost i propadanje prouzrokovano zubom vremena, nekontrolisana urbanizacija i rekonstrukcija neprimerena objektima narodnog graditeljstva, kao i da skrene pažnju na potencijal koji kao kulturno nasleđe predstavljaju za održivi razvoj zajednice. Takođe, ideja okupljanja je i da se ovi objekti popularizuju i da se javnosti ukaže na višestruki značaj njihovog očuvanja i potencijal koji nose za razvoj etno-turizma i održivi razvoj seoskih sredina, kao i da se prezentuju mogući modeli zaštite, rekonstrukcije i revitalizacije postojećih objekata narodnog graditeljstva, mogući finansijeri i pozitivni primeri prakse.

Učešće u panel diskusiji uzeće predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda – etnolog-konzervatori Estela Radonjić i Ljubica Dimitrijević, arhitekta-konzervator i predsednik Društva konzervatora Srbije iz Beograda Aleksa Ciganović, prof. dr arh. Milena Metalkova i arh. Georgi Georgijev sa Univerziteta za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju iz Sofije, prof. dr arh. Ljiljana Vasilevska sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta iz Niša i predsednik Centra za održivi prostorni razvoj “BalkanARHitrav” iz Dimitrovgrada arh. Gordana Rančev.

D. Jelenkov (Izvor: Udruženje “BalkanARHitrav”)

Foto: Fejsbuk stranica Zavičajne muzejske zbirke Dimitrovgrad

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Написал/ла

Дияна Йеленков е родена през 1988 год. в Пирот. Основно и средно училище завършва в Димитровград, след което образованието си продължава във Философския факултет в Ниш (специалност сърбистика) и в Нови Сад (където завършва магистърска степен по Сръбска филология: сръбски език и лингвистика). След това се качва във влака и се завръща в Димитровград. Тъй като винаги е била от децата, които предпочитат да си четат книжка под дървото, отколкото да играе на криеница, още от малка се интересува от литературата и езика, особено от диалекта на родния си край. Лексиката на димитровградския говор е било заглавието на магистърската й теза – речник с повече от 2000 думи, които се използват в този местен говор. В свободно време се занимава с писане (главно на проза, а от време на време и на поезия), и с превод на литературни текстове от български на сръбски (а когато иска и обратно). Някога творбите си от детското творчество публикувала в сборника „Радовичев венец”, поетическия сборник „Разиграни сънища” и в детското списание „Другарче”. В по-скоро време някои от текстовете й се появяват в списанието „Недогледи”, което публикува Философският факултет в Ниш, както и в литературните списания „Траг” и „Майдан”. 2015-а и първата половина на 2016-а год. са плодородни за израстване на литераторската й суета – донесоха й втора награда от конкурса „Воислав Деспотов” в Нови Сад, трета от конкурса за сатирична приказка в рамките на „Нушичияда” в Иваница, както и място сред трите наградени приказки от конкурса „Черната овца” (blacksheep.rs); с писанията си заема място и в сборника „Черти и резета 6” (сборник с най-добрите творби от конкурса „Андра Гаврилович” в Свилайнац), както и в стихосбирката „Синджеличевите чегарски огньове 26” на литературното сдружение Гласът на корените от Ниш. Нейни кратки приказки се намират сред отбраните и в следващите два конкурса „Черната овца”. Съвместно с колегата си Ратко Ставров и госпожица Доротея Тодоров обявиха поетично-прозаичен сборник „Допир”. Не устоя и на изкушението да се пробва като журналист – от позицията преводач и автор сътрудничи с onlajn списанието EMG магазин, а от време на време публикува текстове и в портала blacksheep.rs.

Без коментар

Оставете коментар