Danas praznujemo Mladence – dan Svetih 40 Mučenika Sevastijskih

22. marta pravoslavni vernici praznuju Mladence, dan kojim se obeležava uspomena na Svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih.

Naime, 320. godine, za vreme vladavine cara Likinija, četrdesetoro mladih vojnika rimske vojske osuđeno je i postradalo zbog prelaska u hrišćanstvo i odbijanja da se odreknu vere u Isusa Hrista.

U narodu poznat kao Mladenci, ovaj praznik posvećen je mladim supružnicima u prvoj godini braka, venčanim nakon 22. marta prethodne godine. Jedan od najpoznatijih običaja za Mladence je pravljenje “mladenčića”, 40 okruglih kolačića koji se premazuju medom. Simbolika ove svojevrsne poslastice odnosi se na budući život supružnika, koji treba da bude dug, srećan i sladak.

Mladenci uvek padaju u vreme Časnog posta, koji počinje početkom ili sredinom marta, pa stoga i sva hrana koja se priprema za ovaj praznik mora biti posna. Centralno mesto na bogatoj trpezi na ovaj dan obično zauzima obredni hleb premazan medom, kao simbol plodnosti i blagostanja. Na ovaj dan mlada domaćica dočekuje goste u svojoj kući, pokazujući svoje kulinarsko i domaćinsko umeće.

Prema nekim narodnim verovanjima, na Mladence se sunce okreće ka letu, čime otpočinje toplije vreme. Takođe, praznik se povezuje i sa dolaskom roda, kojima se pevaju obredne pesme, uz verovanje da je mesto gde će se rode nastaniti zaštićeno od uroka.

A ako vas u dimitrovgradskom kraju na današnji dan neko blago izudara drenovim grančicama, uz reči: “Da si žilav ko dren, da ripaš ko jelen” – znajte da je reč o još jednom običaju za ovaj praznik, kojim se želi i priziva snaga, izdržljivost i dobro zdravlje.

D. Jelenkov

Foto: medias.rs

Сподели публикация
Написал/ла

Дияна Йеленков е родена през 1988 год. в Пирот. Основно и средно училище завършва в Димитровград, след което образованието си продължава във Философския факултет в Ниш (специалност сърбистика) и в Нови Сад (където завършва магистърска степен по Сръбска филология: сръбски език и лингвистика). След това се качва във влака и се завръща в Димитровград. Тъй като винаги е била от децата, които предпочитат да си четат книжка под дървото, отколкото да играе на криеница, още от малка се интересува от литературата и езика, особено от диалекта на родния си край. Лексиката на димитровградския говор е било заглавието на магистърската й теза – речник с повече от 2000 думи, които се използват в този местен говор. В свободно време се занимава с писане (главно на проза, а от време на време и на поезия), и с превод на литературни текстове от български на сръбски (а когато иска и обратно). Някога творбите си от детското творчество публикувала в сборника „Радовичев венец”, поетическия сборник „Разиграни сънища” и в детското списание „Другарче”. В по-скоро време някои от текстовете й се появяват в списанието „Недогледи”, което публикува Философският факултет в Ниш, както и в литературните списания „Траг” и „Майдан”. 2015-а и първата половина на 2016-а год. са плодородни за израстване на литераторската й суета – донесоха й втора награда от конкурса „Воислав Деспотов” в Нови Сад, трета от конкурса за сатирична приказка в рамките на „Нушичияда” в Иваница, както и място сред трите наградени приказки от конкурса „Черната овца” (blacksheep.rs); с писанията си заема място и в сборника „Черти и резета 6” (сборник с най-добрите творби от конкурса „Андра Гаврилович” в Свилайнац), както и в стихосбирката „Синджеличевите чегарски огньове 26” на литературното сдружение Гласът на корените от Ниш. Нейни кратки приказки се намират сред отбраните и в следващите два конкурса „Черната овца”. Съвместно с колегата си Ратко Ставров и госпожица Доротея Тодоров обявиха поетично-прозаичен сборник „Допир”. Не устоя и на изкушението да се пробва като журналист – от позицията преводач и автор сътрудничи с onlajn списанието EMG магазин, а от време на време публикува текстове и в портала blacksheep.rs.

Без коментар

Оставете коментар