Premijerom predstave „Ženidba“ otvoren XII „Balkan teatar fest“

   U dimitrovgradskom pozorištu „Hristo Botev“ sinoć je premijerom predstave „Ženidba“ počeo XII međunarodni pozorišni festival „Balkan teatar fest“. Nakon uvodnog govora direktora Centra za kulturu Nikolajče Manova, festival je svečano otvorio opštinski većnik za kulturu i sport Slavoljub Manoilov.

313

   Prema rečima direktora, ovogodišnji festival počeo je nešto ranije zbog planiranih radova na renoviranju sale Centra za kulturu. 

314

   Komedija „Ženidba“ ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja prati niz komičnih događaja u porodici jednog ruskog trgovca, u kojoj se o lepotu i miraz njegove ljupke kćeri otima četvoro potencijalnih mladoženja. Dramu je režirala  mlada, i sudeći prema rezultatima koje smo imali prilike da vidimo, veoma perspektivna dimitrovgrađanka Tamara Jankov.

315

   Dinamično organizovana predstava uz upečatljive kostime i scensku šminku definitivno je pomogla da se jedno sivo oktobarsko veče u Dimitrovgradu oboji smehom i šarenilom.

316

   Još jedna mladost koja je sinoćnoj predstavi dala posebnu draž je gimnazijalka Jelena Kitanov, koja se ovom prilikom veoma uspešno pokazala u ulozi glavne junakinje – trgovčeve kćeri i neveste Agafje Tihonovne. Ovacije publike pokupili su i Milan Andrejević, koji je igrao neodlučnog mladoženju Ivana Kuzmiča Potkoljesina, te Srđan Hristov, Slavča Antov i Delča Gigov kao preostali, krajnje komični kandidati za ženidbu.

317

   Nadica Ivanov odlično se snašla u ulozi provodadžike, a ništa manje uspešno su se predstavili publici i ostali, dobro poznati glumci Sonja Stanulov, Nikolinka Rančev i Dragoljub Pejčev,  kao i Dragan Videnov i Nenad Gmitrov.

318

   Ako je u ovoj Gogoljevoj drami iz prve polovine XIX veka i bilo kritike malograđanskog društva i njegovih pogleda na svet, u adaptaciji Tamare Jankov i izvođenju glumaca pozorišta „Hristo Botev“ preovladao je pre svega čist i razdragan humor. Predstava je od srca nasmejala brojne posetioce, a one mlađe sigurno navela i na razmišljanje da im je već vreme za ženidbu – ili, možda, ipak još uvek nije.

319

D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar