„Zvezdana prašina“ aleksinačkog pozorišta pred posetiocima „Balkan teatar festa“

   Nakon premijere „Ženidbe“ i izvođenja „Malog princa“, koji je svetlost pozornice ugledao tek prethodnog meseca, na „Balkan teatar fest“ stiže još jedna „sveža“ predstava – vodvilj „Zvezdana prašina“, koji se pozorišnoj publici u Aleksincu po prvi put predstavio pre manje od tri nedelje.

367

   Dramu Dušana Kovačevića u režiji Branislava Nedića dimitrovgradskoj publici sinoć su veoma uspešno predstavili glumci Gradskog pozorišta „Teatar 91“ iz Aleksinca. Uz romantičnu melodiju numere „Pod sjajem zvezda“, koja provejava kroz čitavu predstavu, gledaoci su imali prilike da se nasmeju komičnim situacijama koje donose ljubavni trouglovi i četvorouglovi, ali i da se zapitaju nad smislom i besmislom muško-ženskih odnosa, ljubavnih i bračnih veza.

368

   Priča prati dva braka u kojima su supružnici Ivan i Jelena (Srđan Stojadinović i Ninuška Stojanović) i Marko i Kaća (Bojan Cvetković i Jelena Tomić) izgubili međusobnu komunikaciju i razumevanje, a potraga za ljubavlju i avanturom van bračnih zajednica dovodi ih u komplikovane odnose pune vodviljskih obrta. Komičnost situacija začinjena je i sporednim likovima konstantno pripitog kuma (Boban Todorović) i luckaste i nepredvidive tetke (Zorica Stevanović).

369

   Da li je moguće ne upasti u kolotečinu nakon dugogodišnjeg braka, da li zaljubljen čovek neminovno stvara iluziju idealnog partnera, i da li je u tuđem dvorištu trava uvek zelenija? Iako se moglo osetiti da ih postavlja, predstava nije dala konačne odgovore na pitanja, niti je na tim odgovorima insistirala. Umesto toga, priuštila je posetiocima „Balkan teatar festa“ još jedno prijatno veče, u kome su mogli da se zabave i uživaju u drami vrsnog komediografa i odličnoj izvedbi aleksinačkih glumaca.

D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov

 

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar