Lekar Toni Zlatanov: Ova profesija zahteva dosta truda, zalaganja i odricanja

   U Rubrici “Mladi našenci” naš sagovornik je tridesetogodišnji lekar Toni Zlatanov. Toni Zlatanov je rođen 1986. godine u Pirotu. Odrasta i živi u naselju „Čuj Petl“ u Dimitrovgradu, gde završava Osnovnu školu i gimnaziju. Zatim ga put odvodi u susednu Bugarsku, tačnije u grad Stara Zagora, gde 2005. godine upisuje Medicinski fakultet pod okriljem “Trakijskog univerziteta“. 2011.  godine stiče zvanje “magistar medicine“ sa prosečnom ocenom 5 (napomena: ocene na studijama u Bugarskoj su od 2 do 6). Iste godine počinje sa radom na odeljenju za intenzivnu kardiologiju u bolnici “prof. dr.Stojan Kirkovič“ u Staroj Zagori, gde se zadržava jednu godinu, a 2012 godine upisuje četvorogodišnju specijalizaciju – smer kardiologija na Medicinskom faklutetu u Sofiji u čijem sklopu se nalazi Univerzitetska bolnica za aktivno lečenje “Sveta Ekaterina“, gde trenutno radi.

342-a

   Učestvuje na mnogobrojnim kongresima i seminarima za lekare širom Bugarske (Sofija, Stara Zagora, Plovdiv, Varna, Burgas) i u inostranstvu (Pariz, London, Rim, Berlin). Pokazuje interesovanja u sferi elektrostimulacije i ugradnje trajnih pejsmejkera.

343

   Zašto ste se opredelili baš za medicinu?

   Iskren da budem medicinu sam upisao sasvim slučajno. Kada sam 2004. godine otišao u Sofiju na polaganje prijemnog ispita za upis na fakultet, od svih ponuđenih specijalnosti najviše me je privukla medicina. Ja sam po prirodi čovek koji voli da pomaže ljudima, tako da je moguće da me je i sam taj instinktivni osećaj naterao da se odlučim na taj korak. Međutim, da bi prošli put od upisivanja, preko studiranja i završetka medicine nije nimalo lak i jednostavan zadatak. Ova profesija zahteva dosta truda, zalaganja i odricanja jer kasnije kad postanete lekar preuzimate veliku odgovornost u radu sa ljudima i morate svo stečeno znanje pretočiti u praksu.

344

   Kako ste vi lično zadovoljni životom u Sofiji ?

   Od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine životni standard stanovništva se malo poboljšao, plate su povećane, veća su strana ulaganja, međutim siromaštvo je i dalje rasprostranjeno. Cene hrane, voća, povrća, alkoholnih i bezalkoholnih pića veće su nego u Srbiji, što se može videti i iz primera da veliki broj građana Bugarske posećuje Dimitrovgrad i Srbiju. Ja sam lično zadovoljan životom u Sofiji, živim u dvoiposobnom stanu u naselju „Družba 2“ sa svojom devojkom Ivanom Stefanovskom, sa kojom sam se upoznao još tokom studentskih dana u Staroj Zagori, koja trenutno radi kao anesteziolog u sofijskoj bolnici “Sveta Ana“. Jedino što mi smeta su velike gužve u saobraćaju, prljavština po pojedinim ulicima, kao i stare i oronule zgrade. Kada bi se po tom pitanju nešto uradilo, mogao bih okarakterisati Sofiju kao idealno mesto, međutim neću se žaliti, u celini sam veoma zadovoljan.

345

   Kakav odnos imate sa kolegama i kako provodite slobodno vreme ?

   Sa kolegama sam u odličnim odnosima, kako na poslu, tako i van njega. Sve su to dobri ljudi, izvrsni prijatelji, još bolji saradnici. Zaista, nemam ni jednu zamerku na njihov račun. Ne postoji sujeta među nama, gledamo da pomognemo jedni drugima, pošto je naš posao jako odgovoran, a mogu slobodno reći i dosta stresan. Slobodno vreme provodim igrajući tenis i mali fudbal. Takođe, kad god nađem vremena volim da pogledam košarkaške i fudbalske mečeve Crvene Zvezde, jer sam od malih nogu veliki navijač ovog kluba i nadam se da će se Zvezda u bliskoj budućnosti vratiti tamo gde joj je i mesto, a to je Liga šampiona. Vikendom uglavnom odem sa prijateljima, kolegama do restorana i opustimo se uz čašicu dobrog crnog vina ili piva. Moja devojka je ljubitelj filmova, pa neretko posećujemo i bioskope u Sofiji. Zajedničko nam je i to, što oboje volimo da putujemo i u vreme godišnjih odmora posećujemo razne turističke destinacije.

346

   Iako ste blizu, retko posećujete Dimitrovgrad?

   Gde god bio, moj grad uvek nosim u svom srcu. U Dimitrovgradu su moji najbliži, moja porodica, koja mi je najveća podrška i kojoj dugujem sve ono što sam danas, moji prijatelji iz dečačkih dana sa kojima sam delio i dobro i zlo. Iako su retki oni koji su ostali u Dimitrovgradu jer dosta njih radi i živi širom Srbije, neki su svoju sreću potražili i u inostranstvu, današnje internet doba nam omogućava da smo u svakodnevnom kontaktu putem društvenih mreža. Uvek mi je drago da dođem u Dimitrovgrad, tu se osećam narodski rečeno “svoj na svome“. Takođe, kad god imam slobodnog vremena, zajedno sa mojom devojkom Ivanom odemo u Kumanovo gde žive njeni roditelji, dobri i ljubazni ljudi.

347

   Kao dečak voleo sam da idem u svoje staroplaninsko selo Senokos. Sada to nije slučaj, jer imam isuviše posla, ali kad god mi se ukaže prilika odem tamo na čist i svež vazduh, kako bi napunio baterije za nove izazove.

   Planovi za budućnost?  

   Ne volim da razmišljam na duge staze. Trenutno mi je u prvom planu da specijaliziram kardiologiju na Medicinskom univerzitetu u Sofiji, nadam se do kraja ove godine, a onda videćemo, otom potom. Voleo bih da ostanem u Sofiji i da radim posao za koji sam se školovao skoro celu deceniju. Nadam se da će se sve kockice poklopiti i da će ispasti sve kako treba.

   Za sam kraj razgovora, želeo bih da se zahvalim celoj ekipi vašeg portala na tome što posvećujete pažnju mladima i da vam poželim puno uspeha na medijskom polju.

348

 А. Todorov

Foto: Iz albuma T. Zlatanova

Rubrika “Mladi našenci” se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Napisao/la

Aleksandar Todorov

Bez komentara

Ostavi komentar