U Gimnaziji „Sv. Kirilo i Metodije“ održan seminar o povećanju efikasnosti i motivacije za rad i učenje

   U Gimnaziji „Sv. Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu 18. i 19. novembra održan je seminar na temu „Kako povećati efikasnost i motivaciju za rad i učenje – racionalno-emocionalno bihevioralni pristup“. Autori i realizatori seminara bile su Milena Oparnica, školski psiholog, terapeut sistemske porodične terapije i REBT savetnik, i specijalista školske psihologije, REBT tearpeut i savetnik-koordinator Mirjana Trkulja.

   Prema rečima direktorke Gimnazije Snežane Simeonov, ovaj seminar bio je predviđen godišnjim planom rada škole i planom usavršavanja nastavnika, a njegovi glavni ciljevi bili su razvijanje kompetencije i sticanje specifičnih znanja i veština, koje doprinose da zaposleni podstiču motivaciju učenika za veću efikasnost u učenju. Neki od specifičnih ciljeva bili su upoznavanje sa racionalno-emocionalnim pristupom prema bazičnim životnim pokretačima i postavkama, prepoznavanje racionalnih i iracionalnih uverenja kod ljudi, razumevanje tehnike preispitivanja sopstvenih uverenja i njihovog prevođenja iz iracionalnih u racionalna, usvajanje tehnika za razvijanje veština komunikacije zasnovanih na aktivnom slušanju, asertivnom pristupu i sl.

354

   „U pitanju je seminar koji je od velike koristi za svakog nastavnika, za svakog učesnika, zato što nas uči da kontrolišemo sopstvene emocije, da prepoznamo iracionalne misli kod sebe i naših učenika, sa ciljem da im pomognemo i da se poveća motivacija za učenje i rad, i to ne samo kod učenika, već i kod nastavnika. Prezadovoljni smo seminarom, kao i izvrsnim predavačima – to su specijalisti školske psihologije, terapeuti, savetnici, koji imaju ogromno životno i profesionalno iskustvo“, kaže Simeonova.

   Direktorka naglašava da je zadovoljna odzivom zaposlenih, te smatra da će im znanja koja su stekli na ovom seminaru dosta koristiti u praksi, i dodaje:

   „Svako od nas je prepoznao sebe u nekim situacijama i vežbama koje smo praktično radili. Ovakav pristup je izuzetan, zato što otvara čoveka prema sebi, podstiče ga da sam radi na sebi – jer kada nam neko kaže da je nešto dobro, to su ipak ubeđenja nekog drugog, a za svakog od nas je najprihvatljivije da sam dođe do nekog zaključka. Preporučila bih svima ovaj seminar zato što pomaže da razumemo sebe i druge, da pomognemo sebi i drugima, i da radimo na sopstvenom usavršavanju. Ko će koliko primeniti naučeno u životu i u nastavi, zavisi od njegove ličnosti, od ciljeva, od motivacije, ali mislim da je svako imao šansu da nauči dosta toga.“

   Seminar je pozitivno ocenila i Vesna Babić, psiholog i profesor u Gimnaziji. Ona ističe da je, prema njenom mišljenju, seminar imao veoma dobar efekat, te da je predstavljena materija prilično korisna i može se aktivno primeniti u nastavi.

355

   „Jedan od ciljeva seminara bio je da se nauči kako da se neke nekonstruktvne emocije i misli pretvore u konstruktvine, i da se to primeni u našem radu i radu sa učenicima. Mogli smo da naučimo kako da ovladavamo sobom, i kako da određene bihevioralne, kognitivne i emocionalne tehnike primenjujemo u nastavnom procesu. Poseban akcenat je stavljen na stres i načine da se putem ovih tehnika izborimo sa njim“, kaže ona, i dodaje:

   „U današnje vreme, kada je svakodnevni i profesionalni život svakog profesora prepun stresnih situacija, prosto moramo raditi na sebi i češće primenjivati ovakve tehnike, koje mogu dati pozitivniji ishod i pomak, i kada je u pitanju nastavni proces, ali i psihičko zdravlje profesora i učenika uopšte.“

   Direktorka Snežana Simeonov najavljuje još jedan seminar u skorije vreme, na temu „Primena mobilnih telefona u nastavi“, o kome kaže:

   „Ako već ne možemo da pobedimo neke pojave poput upotrebe mobilnih telefona u školi, što dekoncentriše učenike na času, želja i cilj nam je da to iskoristimo na neki produktivan način i da u nastavi primenimo ono što je sastavni deo života učenika.“

D. Jelenkov

Foto: Sergej Andonov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar