U Narodnoj biblioteci u Dimitrovgradu sinoć premijerno prikazan fim „Istine o čoveku i životu”

   U holu Narodne biblioteke „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu sinoć je premijerno prikazan dokumentarni film „Istine o čoveku i životu“, reditelja Petra Videnova i producenta Ivice Ivanova. Film je nastao u produkciji kuće „Positive Production“, u saradnji sa NVO „Balanstra“ i uz podršku Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji i Opštine Dimitrovgrad.

402

   Pred poštovaocima rada Mete Petrova i ljubiteljima dokumentarnog žanra o filmu su govorili Elizabeta Georgiev i reditelj Petar Videnov.

403

   Posetioce je pozdravio i konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev, koji je posebno istakao da su događaji poput ovog bitni pokazatelji da je Caribrod ipak mnogo više od običnog provincijskog grada.

404

405

   Polučasovni dokumentarni film približio nam je život i stvaralaštvo Metodija Mete Petrova, poznatog caribrodskog karikaturiste i autora stripova – iako su, prema rečima reditelja, obim i kvalitet njegovog rada dovoljni da ispune čitav jedan tv-serijal.  

406

407

   O svestranom umetniku koji je svoj talenat pokazao kroz karikaturu, strip, akvarel, grafiku, ilustrovanje udžbenika, u filmu govore Dimitar Ilijev, akademski vajar, Marjan Milanov, urednik sajta „Virtuelni muzej Caribrod“ i ljubitelj devete umetnosti, i Krum Veličkov, član porodice. Kroz film se prepliću priče iz života umetnika i podaci o njegovom bogatom radu, vizuelno upotpunjeni nizom njegovih dela i oživljeni pričom samog Mete Petrova u arhivskim snimcima sa početka devedesetih. 

408

409

410

   Premijera „Istina o čoveku i životu“ za mlađe gledaoce bila je prilika da se bliže upoznaju sa radom velikog umetnika priznatog u zemlji i inostranstvu, saradnika listova „Bratstvo“ i „Drugarče“, tvorca čuvenog Baj Onzija; za one starije, nostalgičan susret sa uspomenama na ličnost koja je ostavila snažan trag u kulturnoj istoriji Caribroda. 

411

D. Jelenkov

Slaviša Milanov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar