Emilija Vacev među najboljim studentima u Nišu

   Grada Niš i ove godine je nagradio najbolje studente na fakultetima niškog Univerziteta. Plakete, odnosno diplome, i novčane nagrade dodeljene su diplomiranim studentima sa prosečnom ocenom 10, kao i najboljim studentima svih fakulteta za postignut uspeh u toku studiranja. Među dvadeset četvoro najboljih na niškim fakultetima našla se i Emilija Vacev, uspešna studentkinja treće godine Filozofskog fakulteta na odseku Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Po ocu Emilu i dedi Vlastimiru Vacevu, čuvenom profesoru bugarskog jezika i književnosti, mlada dobitnica Svetosavske nagrade vodi poreklo iz Dimitrovgrada.

   Iako, kao najbolji student Fakulteta, u indeksu ima samo desetke, Emilija otkriva da nije znala da je među kandidatima za Svetosavsku nagradu grada Niša, pa je obaveštenje da je jedan od dobitnika za nju bilo prijatno iznenađenje.

   “Ova nagrada je veliko priznanje, i drago mi je da grad prepoznaje trud koji studenti ulažu i da takav trud nagrađuje. Velika mi je čast naći se među najboljim studentima Univerziteta u Nišu”, kaže ona za portal FAR.

   Na pitanje kako jedna ovakva nagrada utiče na studenta i treba li možda ovakvih priznanja da bude više, Emilija odgovara:

   “Nagrada uvek treba da bude više – one ne moraju da budu i novčane, ali je lepo i podsticajno znati da će neko uvek prepoznati vaš napor. Ima još mnogo dobrih studenata koji zaslužuju da budu nagrađeni. Ovo će svakako uticati da nastavim i dalje da se trudim i radim najbolje što mogu na fakultetu, ali i u životu.”

 D. Jelenkov

Foto: Žiža Kostić

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar