С презентация на програмата на софийския ЕМФ започна представянето на факултети и университети на бъдещите студенти от Димитровград

   Пред абитуриентите на Гимназия „Св.Св. Кирил и Методий” в Димитровград, сред които през последните години интересът за записване в университетите в съседна България става все по-голям, днес бяха представени специалностите, изучавани в Енергомашиностроителния факултет към Техническия Университет – София.

   Става дума за най-големия техническо-инженерен ВУЗ в България, в който студентите могат да следват четири бакалавърски специалности: Топлоенергетика и ядрена енергетика, Енегропреобразуващи технологии и енергийна ефективност в сгради и промишлени обекти, Възобновяеми енергийни технологии и флуидна техника и Проектиране и технологии за облекло и текстил. В зависимост от избраната специалност, студентите изучават  дисциплини, свързани с технологичните процеси и особеностите на ТЕЦ и ЯЕЦ; изучават енергетиката в по-малки мащаби и се учат как да проектират и да изграждат инсталации за отопление и климатизация на сгради;  учат за най-новите и развиващи се технологии, свързани с производство на електроенергия, като ветрогенератори, хидроинсталации, ВЕЦ-ове, ПАВЕЦ-и; развиват дизайнерски умения и се занимават с проектиране на облекло, производство на защитно и работно облекло, но и с проектиране и моделиране на конструкционни машини в текстилната индустрия.

   „И от четирите специалности студентите излизат квалифицирани инженери: две от тях енергийни и две машинни инженери”, сподели Калин Филипов, заместник-декан на ЕМФ.

   „Реализацията на студентите е много голяма, както в България и в Сърбия така и в страните от целия свят, тъй като енергетиката е основния икономически отрасъл в световен мащаб. Постоянно се търсят висококвалифицирани кадри от разнообразни работодатели, а стандартът на заплащане е също един от най-високите, като за България хората, работещи в сектора енергетика са в топ три на получавани заплати и осигурителен доход. Текстилната индустрия също е една от основните в световен мащаб, като в Сърбия е в класацията на най-развитите индустрии. Страната се слави с изключително широк износ на текстил и голямо производство, над 1.700 предприятия в областта работят, като заетостта в тази област само за Сърбия е над 43.000 души”, изтъкна той.

   Филопов посочи, че студентите и кандидат-студентите от Сърбия, които имат възможност да се обучават в Техническия Университет – София и в ЕМФ се ползват с привилегиите на постановление номер 103 на Министерския съвет, което им осигурява възможност за дотиране от държавата, заплащане на държавна издършка и субсидия на семестриалните такси. Освен стипендии, които се получават по постановление 103, студентите имат право да кандидатстват и за европейски стипендии, които в размер на 120 лева месечно се получават след успешното полагане на изпитите от всеки семестър. Студентите, които участват активно в учебния процес и по проекти могат да получат еднократни европейски награди, а фирми от сектора осигуряват и специални стипендии. Освен това, представителите на ЕМФ споделиха, че двама от студентите с най-висок успех получават стипендия за последните две години от следването им всеки месец в размер на една минимална заплата, а подписвайки договор и поемайки ангажимент, след завършване на образованието си могат да започнат работа в българската ядрена централа ЯЕЦ Козлодуй. На двама от студентите от горните курсове, които имат изявени постижения в сферата се дават еднократни стипендии в размер 1.000 лева.

   „На всички студенти се дава възможност да работят по научно-изследователски и самоизследователски проекти, след което да посещават форуми, международни конференции… Студентите имат възможности за летни практики и стажове, които са платени с размер на една минимална заплата, а студентът може да избере предприятие, в което да работи съвместно с ментор от наша страна и ментор от фирмата”, добави Филипов.

   Директорът на Гимназия „Св.Св. Кирил и Методий” Снежана Симеонов сподели, че Министерството на образованието на 27 февруари ще предостави материали на димитровградските абитуриенти за да ги запознае с възможностите за следване в българските ВУЗ-ове.

   „Кампанията започва въз основа на годишния план на работа на нашето училище, а целта ни е да предоставим повече информация на учениците и бъдещите студенти и да им улесним пътя към тяхната бъдеща професия”, каза Симеонова, и добави:

   „Подсигуряваме условия на всички ВУЗ-ове от България или от Сърбия, които проявят желание да се представят на абитуриентите. На учениците трябва да се даде възможност да чуят информация от извора за да могат да вземат по-лесно решението си, защото това е едно от най-важните решения на този етап от живота им, което определя тяхното бъдеще.”

   Повече информация за ЕМФ и Технически Университет – София можете да намерите в сайта www.tu-sofia.bg.

 Д. Йеленков

Фото: Дияна Йеленков

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar