U čast planinarske slobode i dostojanstva: Preko hiljadu planinara na kružnoj stazi oko sela Vrmdža kraj Sokobanje

Možda i najveći sportski događaj u istoriji Sokobanje održan je u subotu, 18. marta u selu Vrmdža. Na akciji koja se, počev od 2014. godine, održava u čast planinarske slobode i dostojanstva, okupilo se preko hiljadu planinara iz svih krajeva Srbije, kao i iz Bugarske i Finske.

Selo Vrmdža, po mnogo čemu jedinstveno u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu, po svojoj istoriji, prirodnom položaju, tradiciji i svojim stanovnicima, predstavljalo je, barem na jedan dan, sportsko i kulturno središte Balkanskog poluostrva.

Besprekorna organizacija Planinarskog društva „Oštra čuka“ iz Sokobanje, Mesne zajednice Vrmdža i Planinarskog kluba „Železničar“ iz Aleksinca, uz predivno prolećno vreme, omogućila je svima da pronađu sebe na ovoj akciji, da osete izuzetno gostoprimstvo i da provedu jedan nezaboravan dan, za Sokobanju i Vrmdžu istorijski, a za sve koji su se odazvali pozivu – dan ponosa i slave.

Podsetimo, zamisao o obeležavanju planinarske slobode i dostojanstva nastala je početkom 2014. godine, kada su se planinari sa juga Srbije, predvođeni Berislavom Trajkovićem, izuzetnim sportskim radnikom i predsednikom Komisije za pešačenje i planinarenje Planinarskog saveza Srbije, u pravnoj borbi, izborili za poštovanje prava planinarskih sportskih udruženja na zakonito sprovođenje programskih aktivnosti. Berislav Trajković, tada je izjavio žalbu protiv rešenja kojim mu je od strane turističke inspekcije zabranjeno organizovanje plannarskih akcija, i u svojoj žalbi, prvi u celoj Srbiji, naveo suštinu problema – da je za kontrolu programskih aktivnosti planinarskih klubova i društava nadležna sportska inspekcija pri Ministarstvu omladine i sporta, a ne turistička inspekcija. Žalba Berislava Trajkovića je u celosti usvojena i ovim je učinjena prekretnica u radu planinarskih organizacija, ne samo na jugu Srbije, već i u celoj zemlji.

Vrlo brzo nakon ove velike pravničke pobede, dogovoreno je da se u čast izborenog dostojanstva i slobode planinara, prelaskom kružne staze oko sela Vrmdža, jednom godišnje, na početku proleća, javnosti pošalju poruke o značaju omasovljenja planinarskog pokreta, o planinarstvu kao sportu dostojanstvenih i slobodnih ljudi i planinarima kao ljudima koji šire dobrotu i ljlubav.

Selo Vrmdža naziva se i „sokobanjski San Marino“. Sa svih strana je okružena stenama, podseća i na Belogradčkik u Bugarskoj. Stene koje okružuju ovo selo su Vidikovac, Sokolovac, Devojački kamen, Nikolin kamen i Latin grad. Ova potonja stena je i simbol sela, jer su na njoj još Kelti podigli prvo utrvrđenje, koje su kasnije dograđivali Rimljani, Vizantinci i Bugari. Dominanti izgled ove stene, uz to i položaj na strateški važnom karavanskom i trgovačkom putu koji spaja Jadransko more, Pomoravlje, Ponišavlje sa Serdikom (današnjom Sofijom), učinili su da utvrđenje Latin grad odoleva skoro hiljadu i po godina. Iz ovog utvrđenja kontrolisan je znatan deo današnjeg Pomoravlja. Tek je, u završnici unutar dinastičkih borbi u Osmanskom carstvu, posle smrti sultana Bajazita, njegov sin, sultan Musa, u poslednjem pohodu na severne i zapadne krajeve, uspeo da sruši činilo se neosvojivu tvrđavu. Bilo je to u proleće 1413.godine, da bi samo par meseci posle toga, sultan Mehmed, legitimni naslednik prestola, uz pomoć vazala despota Stefana Lazarevića, Đurđa Brankovića i Radiča Postupoviča (sva trojica pripadnika viteškog reda Zmaja), porazio svog rođenog brata Musu kod sela Šišmanovo na reci Iskar. Bio je to kraj građanskog rata u tadašnjoj Turskoj, ali, na žalost, tvrđava u Vrmdži nikada posle toga nije obnovljena.

Neobičan je i naziv sela Vrmdža, koji potiče iz lokalnog narečja. Selo i okolina bogati su izvorima vode, a narod u ovim krajevima obično je govorio da ide da „navrne vodu“ ili „zavrne vodu“ i posuda za vodu nazivana je „vrm“, od čega je izvedeno i ime sela

U ataru sela Vrmdža nalazi se i malo prirodno jezero, a upravo je u okolini Vrmdžanskog jezera 13. oktobra 1877. godine pao veliki meteorit, težine 79 kilograma, čiji se ostaci čuvaju u mnogim prirodnjačkim muzejima širom sveta. O ovome je pisao i veliki naučnik Josif Pančić.

U zadnjih tridesetak godina, nasuprot svim ostalim područjima južne Srbije, Makedonije, zapadne Bugarske…Vrmdža je selo čiji broj stanovnika neprestano raste. U ovo selo doseljavaju se ljudi iz drugih delova Srbije i iz inostranstva, kupuju imanja i kuće, provode penzionerske dane, ali ima i dosta radno aktivnih porodica čiji članovi žive u Vrmdži, a rade ili u ovom selu ili u obližnjoj Sokobanji. Selo Vrmdža ima najuređeniji katastar nepokretnosti u Srbiji, prvo je selo u Srbiji u koje je uveden besplatni bežični internet i jedno od retkih sela na Balkanu koje ima svoj muzej, tematski posvećen istorijskom razvoju sela.

Prvi stranac koji se doselio u Vrmdžu je Italijan De Marko Luči, a u ovom selu živi i stvara i čuveni američki kompozitor rok i pank opera, Pol Šapira.

Zato i ne čudi što je akcija u čast planinarske slobode i dostojanstva jedna od najuspešnijih, najposećenijih i najsadržajnijih u Srbiji.

Domaćini su za ovu priliku pripremili veoma laganu stazu, koja u smeru obrnutim od kretanja kazaljke na satu, kruži oko sela Vrmdža, u ukupnoj dužini od 16 km. Planinari ovaj krug započinju na brdu Crkovac, ispred muzeja Vrmdže i crkve Svete Trojice. Potom, odlaze istočnim obodom sela i spuštaju se u centar Vrmdže, kraj same stene Latin grad. Međutim, obilazak simbola Vrmdže ostavlja se za kraj ove zanimljive akcije. Pre toga, stazom koja ide uzvodno uz desnu obalu Vrmdžanske reke, planinari obilaze etno kompleks deda Mijine vodenice. Zanimljivost ovog mesta je što vodenica i dan danas radi, a prema zapisima, izgrađena je još pre trista godina. Nedaleko od vodenice je izvor Vrmdžanske reke, a voda je toliko čista, da se slobodno može piti. Uostalom, Sokobanja je proglašena ekološkom opštinom.

Malo iznad izvora staza dovodi planinare do Vrmdžanskog jezera i pogleda na moćnu Rtanj planinu iz pomalo neobičnog ugla: naime, mnogi su navikli da Rtanj posmatraju sa njegovom čuvenom piramidom u prvom planu, dok iz pravca Vrmdžanskog jezera, dominira vrh Kusak, a tek je u pozadini piramida vrha Šiljak.

Tu, kod Vrmdžanskog jezera, razgraničavaju se Sokobanjska i Crnorečka kotlina, a to je i mesto gde se završava jedan od najvećih planinskih masiva u Evropi – Karpati.

Povratak u selo Vrmdža odvija se na zaista spektakularni način: planinari izlaze na tri moćne stene. Najpre na stenu Vidikovac, potom na Sokolovac, na kraju i na Latin grad. Pre samog Latin grada, prolazi se malim kanjonom potočića, ispred stene Devojački kamen, na kojoj su nedavno uređeni i smerovi za penjanje u prirodnoj steni.

Za planinare je bio priređen i izvanredan kulturni program, sadržajan i osećajan. Deca iz Vrdmže izveli su predstavu posvećenu svom selu, slobodi i dostojanstvu, i odigrali su splet igara iz vrmdžanskog kraja. Planinari su posluženi besplatnim ručkom, a bila je priređena i humanitarna prodajna izložba rukotvorina dece iz sela Vrmdža i njihovih majki.

Uopšte, puno je dece bilo na subotnjoj akciji. Mnoga deca su bez problema prepešačila stazu u njenoj celoj dužini. Najmlađi od njh, Vukota Stanković, rođen 2013. godine, dobio je i posebno priznanje od strane organizatora.

Sa nama su bili i oni najiskusniji, žive legende planinarskog sporta: gospođa Jelena Minardi, rođena 1919 .godine i gospodin Dragan Stamatović, rođen 1925. godine.

Mladen Antić, predsednik Planinarskog društva „Oštra čuka“ iz Sokobanje, nije krio svoje oduševljenje celokupnim događajem:

„Selo Vrmdža dočekalo je preko hiljadu planinara, sve je proteklo apsolutno bezbedno i svi su prezadovoljni, raspoložni, srećni. Ovo je velika pobeda svih nas koji neumorno radimo na promovisanju planinarskog sporta, prirodnih lepota naših krajeva i ljudske dobrote naših ljudi. Kao predsednik društva koje organizuje ovakvu manifestaciju, mogu javno da obećam da ćemo odmah početi sa pripremama za Republičku akciju od Sokobanje do Oštre čuke – „jedan vrh, dve planine“, koju organizujemo 9. septembra. Od strane Planinarskog saveza Srbije ovoj akciji, po prvi put je dodeljen najviši status i posle ovakvog praznika u Vrmdži, istovremeno smo i ubeđeni u uspeh akcije „jedan vrh, dve planine“, i ubeđeni da ćemo vredno raditi da sve protekne u savršenom skladu planinara i prirode. Dragi prijatelji, poručujem svima, alternativu osim naše predivne prirode mi nemamo i zato moramo čuvati prirodu, oplemenjivati naše živote planinarenjem i boravkom u prirodi“.

Slaviša Krstić, predsednik Mesne zajednice Vrmdža, zahvaljuje planinarima i najvaljuje nove sadržaje koji će unaprediti selo:

„Planinari su u Vrdmžu doneli dodatnu snagu i energiju. Oni su naša pokretačka snaga. Sa nama su i planinari iz najudaljenijih gradova, odlučili su da upravo nama poklone svoje slobodno vreme i poverenje. Njihovo zadovoljstvo, njihova opčinjenost Vrmdžom je nešto što nikada nećemo zaboraviti.  Vrmdža je prepoznata od strane opštine Sokobanja kao područje sa najvećim potencijalom u opštini. Uskoro pokrećemo kulturni festival „Vrdmža Fest“, u autentičnom ambijentu vrmdžanskih stena. Imaćemo i takmičenja u penjanju na prirodnoj steni. Meštani Vrmdže i naši dragi planinari postali su prjatelji za ceo život i poručujem svima da će najlepše utiske o Vrmdži steći ako dođu u naše selo i uvere se koliko možemo, znamo i čime sve raspolažemo. Boravak u Vrmdži će u svakom čoveku pobuditi ono najlepše – dobrotu i ljubav. Meštani Vrmdže su ponosni što sve ovo doživljavaju. Nekada se pitamo da li ovo samo sanjamo ili stvarno i jednom malom selu najrazličitiji ljudi mogu da pronađu parče svoje sreće, i da svakome bude lepo i ugodno. Nema tih reči kojima se možemo zahvaliti našim planinarskim prijateljima“.

   Portret: Mladen Antić, predsednik PD „Oštra čuka“ – autor Nenad Aleksandrov

   Portret: Slaviša Krstić, predsednik MZ Vrmdža – autor Nenad Aleksandrov

M. Dokman

Foto: Miroslav Dokman

Miroslav Dokman
About Miroslav Dokman 78 Articles
Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*