Aleksa Kop – gimnastičar: Istrajnost, upornost i vera u sebe su recept za uspeh u sportu i životu

Aleksa Kop, gimnastičar iz Pirota, učenik je drugog razreda dimitrovgradske gimnazije „Sveti Kirilо i Metodije“ – smer, turistički tehničar. Trenirao je 6 godina aktivno sportsku gimnastiku u gimnastičkom klubu „Soko 2011 Pirot“. Njegovi treneri, a ujedno i osnivači ovog pirotskog sportskog kolektiva bili su blizanci Slobodan i Stefan Stefanović. Najveći uspeh Aleksa je ostvario na početku bavljenja ovim sportom, kada je bio vicešampion Srbije, a pored toga osvojio je i nekoliko medalja u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji. Trenutno se bavi rekreativno sportskom gimnastikom, uglavnom za potrebe školskih takmičenja.  Sportska gimnastika je bazičan sport i omogućava pravilan razvoj tela. Obavezne sprave za muškarce su parter (kvadratna površina 12 x 12 metara), vratilo, krugovi (karike), razboj, preskok i konj sa hvataljkama. Gimnastika je veoma naporan sport i zahteva dosta odricanja, ali nasuprot tome je veoma zanimljiva i lepa, i uči nas disciplini i samokontroli, kaže Aleksa u razgovoru za portal FAR.

Mladi pirotski sportista rođen je 18. januara 2001. godine u Pirotu, mestu u kome i danas živi. Nakon završetka Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Pirotu, rešio je da svoje obrazovanje nastavi u gimnaziji u Dimitrovgradu. Slobodno vreme uglavnom provodi baveći se fotografijom, a po sopstvenom priznanju najviše voli da slika portrete.

Odakle ljubav prema gimnastici? Kako je došlo do odabira baš tog sporta?

Pre gimnastike bavio sam se borilačkom veštinom aikido. Bio sam u petom razredu osnovne škole, kada sam saznao da se osniva gimnastički klub i odmah sam znao da ću ja biti njegov član. Od tada počinje ljubav prema ovom sportu. U početku sam pokušao da idem paralelno na oba sporta i da sve to uskladim sa školskim obavezama, ali je bilo veoma naporno. Ljubav prema gimnastici je prevagnula i tako sam se posvetio njoj. Veoma sam ponosan na činjenicu da sam bio učesnik prvog treninga gimnastičkog kluba „Soko 2011 Pirot“.

Opiši nam kako izgleda jedan tvoj trening? Na kojim spravama najviše voliš da radiš?

Ja se gimnastikom ne bavim više kao pre, već sada samo rekreativno i za potrebe školskog takmičenja, ali se ti treninzi ni po čemu ne razlikuju od onih kada sam aktivno trenirao. To znači da svaki trening mora da počne na vreme i da traje onoliko dugo koliko je neophodno da bih se što bolje spremio. Trening počinjem vežbama oblikovanja, istezanjem, a zatim radom na spravama. Trening se završava obaveznim rastezanjem mišića i vežbama snage. Gimnastika predstavlja kombinaciju različitih veština i sposobnosti, kao što su snaga, koordinacija, gipkost, spretnost i brzina. Obavezne sprave su parter (kvadratna površina 12 x 12 metara), vratilo, krugovi (karike), razboj, preskok, konj sa hvataljkama. Moja najomiljenija sprava je parter. Parter je specifičan po tome što zahteva dosta akrobatike i elemenata snage.

Kako su izgledali tvoji školski dani iz vremena kada si aktivno trenira?

Dok sam aktivno trenirao bilo je malo naporno s obzirom da u poslednje dve godine svakodnevno putujem u školu, a treninzi su u večernjim časovima. Ipak, uspevao sam da uskladim sve obaveze oko škole sa obavezama u klubu. Sada mi je mnogo lakše, s obzirom na to da treniram rekreativno i samo kada imam školska takmičenja.

Objasni nam koliko je za uspeh u gimnastici presudan talenat, a koliko trening? Reci nam nešta o tvojim sportskim uspesima?

Da bi se postigao uspeh osnovno je da se poseduje talenat, ali to nije presudno. Potrebna je upornost, želja za uspehom, kao i redovan i intenzivan trening. Učestvovao sam na mnogobrojnim takmičenjima, klupskim i školskim. Moj najveći uspeh ostvario sam već nakon mesec dana treniranja. Tada sam ostvario plasman na državno takmičenje i osvojio srebrnu medalju u kategoriji 5-6 razred. Takođe, bio sam nekoliko puta prvak Jugoistoka. Na državnom prvenstvu 2015. godine u kategoriji 7-8 razred c programa, zauzeo sam treće mesto. Na školskim prvenstvima sam bio samo učesnik i nikad nisam ostvario plasman među 3 najbolja takmičara.

S obzirom na to da si iz Pirota, kako si prihvaćen u novoj sredini od strane tvojih vršnjaka i profesora? Da li dimitrovgradska gimnazija, kao obrazovna institucija pruža dovoljno mogućnosti u pogledu sticanja znanja?
Kako si se snašao sa bugarskim jezikom, s obzirom da ga nisi učio u Pirotu?

Mogu da kažem da sam prihvaćen izuzetno korektno i od strane profesora i vršnjaka. Stekao sam nove prijatelje. Zadovoljan sam školom i znanjem koje stičem. Profesori su na visokom nivou, pružaju mi podršku u svakom pogledu i imaju izuzetno korektan odnos, kako sa mnom tako i sa mojim vršnjacima. Zahvalio bih se svima njima, a posebno Nebojši Jotovu, profesoru fizičkog vaspitanja i Snežani Simeonov, direktorki gimnazije. Što se tiče bugarskog jezika u početku mi je bilo veoma teško i slabo sam se snalazio, ali je profesorka imala razumevanja za nas koji dolazimo iz Pirota. Sada je sve mnogo lakše i trudim se da što bolje savladam bugarski jezik.

Odakle ljubav prema fotografiji? Šta najviše voliš da fotografišeš?

Ljubav prema fotografiji sam nasledio od svog oca. S obzirom da je on snimatelj i fotograf, ja sam od malena bio uključen u sve to. Posmatrao sam tatu kako radi i u meni se javila želja i interesovanje za fotografijom. Počeo sam da učim uz oca, da stvaram svoje prve fotografije. Trudio sam se da budem što bolji u tome i mislim da sam poprilično uspeo. Želim da se i dalje usavršavam na tom polju i da jednog dana postanem poznat i uspešan fotograf. Volim da fotografišem sve, ali kada bih morao da biram izabrao bih portrete.

Šta bi poručio našim čitaocima, možda budućim gimnastičarima?

Vašim čitaocima bih poručio da je dobro baviti se bilo kojim sportom. Istrajnost, upornost i vera u sebe su recept za uspeh. Moj izbor je bila gimnastika i iskreno bih je preporučio deci. Iskustvo i prijatelje koje sam stekao baveći se gimnastikom u gimnastičkom klubu „Soko 2011 Pirot“ je nešto što će me pratiti celog života.

 А. Todorov

Foto: D. Kop/iz albuma A. Kopa

Rubrika “Most prijateljstva” se sufinansira sredstvima grada Pirota u okviru konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu. 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Aleksandar Todorov
About Aleksandar Todorov 618 Articles
Aleksandar Todorov je rođen 1984. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završio u Dimitrovgradu i još iz srednjoškolskih dana interesuje se za žurnalistiku, pre svega za sportsko novinarstvo. Diplomirao na Filološkom fakultetu (odsek bugarska filologija) na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji, gde je stekao zvanje profesora bugarskog jezika i književnosti. U okviru programa stručne prakse u periodu 2012-2013. godine radio na poslovima novinara-voditelja i prevodioca u radio-televiziji Caribrod u Dimitrovgradu, gde je stekao osnovna znanja iz oblasti radio i tv žurnalistike. U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu kao filolog bio angažovan na poslovima revizije knjiga. Piše novinarske članke i bavi se prevodilačkim poslom. Posebna interesovanja: književnost, sport, kultura, filmska umetnost, zaštita životne sredine, poljoprivreda, transgranična saradnja.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*