U Dimitrovgradu održan okrugli sto na temu „Informisanje na bugarskom jeziku“

U Edukativno-obrazovnom centru u Dimitrovgradu 2. juna je u organizaciji Internet portala „Far“, Misije OEBS-a u Srbiji, Ambasade Republike Bugarske u Srbiji i Nezavisnog društva novinara Vojvodine održan okrugli sto na temu „Informisanje na bugarskom jeziku“. 

Okrugli sto otvorili su ambasador Republike Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Michael Uyehara i predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov. 

Naglasivši važnost jednog ovakvog okupljanja, Vlajkov se u svom uvodnom izlaganju osvrnuo i na izvesne probleme koji postoje u informisanju na jezicima nacionalnih manjina i konkretno na bugarskom jeziku: nepostojanje izrađenih strategija informisanja, usmerenost manjinskih medija ka pitanjima određenih interesnih grupa nacionalne manjine i neophodnost objektivnosti i tačnosti informisanja, koje je za manjinske medije od naročito velikog značaja, kao i na odsustvo mehanizama za stabilno finansiranje manjinskih medija.

Michael Uyehara naglasio je da su ovakve rasprave dobrodošle u svakom društvu jer predstavljaju osnovu demokratskog procesa. Značaj medija, prema njegovim rečima, leži u tome što pokreću i osnažuju dijalog zajednice, te bi trebalo da ostvaruju pluralizam mišljenja i izražavanja koji doprinosi dobrobiti svakog društva.

Podsetivši da je informisanje na jeziku nacionalnih manjina Ustavom garantovano pravo, Dimitrov se osvrnuo i na stanje u informisanju na bugarskom jeziku u Dimitrovgradu, koje više od 25 godina sprovodi RTV Caribrod, a od 2016. i Internet portal „Far“. On je istakao da bugarska nacionalna manjina u Dimitrovgradu trenutno koristi svoje pravo na informisanje na bugarskom jeziku i da se mediji 90% finansiraju iz lokalnog budžeta, ali se nameće pitanje šta će se u ovoj oblasti dešavati u budućnosti i da li manjinski mediji mogu biti ekonomski održivi. 

Tema prve diskusije bila je „Informisanje nacionalnih manjina – pregled stanja sa akcentom na informisanju na bugarskom jeziku“. Urednik portala „Far“ Petar Videnov u ulozi moderatora izneo je pregled medija u Srbiji koji informišu na bugarskom jeziku, ističući da ovakvi mediji ne bi trebalo da budu međusobno konkurentni jer svi rade na zajedničkom cilju.

O značaju manjinskog informisanja u Srbiji danas govorio je Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije, koji je, između ostalog, naglasio da su u Srbiji doneti skoro svi zakoni u oblasti zaštite nacionalnih manjina, ali i da postoji problem njihove implementacije. U sprovođenju ovog složenog i dugotrajnog procesa sa mnogo izazova, kako je rekao, važnu ulogu imaju upravo mediji, koji pored informisanja imaju i zadatak očuvanja manjinske kulture, jezika, običaja i predstavljaju izraz grupnog identiteta.

Nino Brajović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja izložio je presek stanja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i pritom najavio da će krajem ove ili početkom naredne godine RTS početi sa emitovanjem informativnog programa na četiri manjinska jezika, te izložio ideju Ministarstva kulture i informisanja o formiranju nacionalnog kanala na manjinskim jezicima, gde bi se prikazivali najznačajniji medijski sadržaji na jezicima manjina iz produkcije RTS-a, ali i ostalih produkcija u Srbiji

Govoreći na temu prekogranične saradnje i podrške R. Bugarske kulturi i informisanju manjina u Srbiji, generalni konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev osvrnuo se na pitanja poput nedostatka stabilnog i kontinuiranog finansiranja medija, nepostojanja prostora za objavljivanje literarnih tekstova na bugarskom jeziku, koji je nestao prestankom štampanja časopisa kao što su „Most“ i „Drugarče“, (ne)usklađenosti novinarskih tekstova sa normama savremenog bugarskog jezika, ali i na važno pitanje (ne)ostvarivanja slobode mišljenja i uređivačke politike manjinskih medija.

U raspravi je učestvovao i Stefan Stojkov, zamenik predsednika Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, koji je u okviru teme o strategiji informisanja na bugarskom jeziku dao osvrt na rad Nacionalnog saveta u oblasti informisanja, pokrenute konkurse i projekte u ovoj oblasti i aktivnu kampanju za opstanak medija u procesu privatizacije, te formiranje Nove RTV Bosilegrad.

U drugom delu okruglog stola obrađena je tema „Javni interes u informisanju lokalne zajednice“. Uvodno predavanje održao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Ističući da su sloboda i objektivnost medija podjednako važne teme kao i njihova održivost i finansiranje, on se osvrnuo i na, kako je rekao, izvesne devijacije i retrogradne procese u oblasti informisanja, pitanje sastava stručnih komisija za projekte, odnos između medija i vlasti i problem zaštite uređivačke politike manjinskih medija čiji su osnivači nacionalni saveti, principe prema kojima se dodeljuju sredstva u projektnom finansiranju i druga važna pitanja.

Većnik za obrazovanje i informisanje opštine Dimitrovgrad Dejan Milev, koji je govorio o planovima za javno informisanje zajednice na osnovu dosadašnjeg iskustva, najavio je i da će biti određene prioritetne teme za opštinu Dimitrovgrad koje će biti deo konkursa početkom naredne godine, i istakao važnost sadržaja koji promovišu potencijale opštine. On se, između ostalog, osvrnuo i na pitanje obrazovnih kadrova zaposlenih u medijima i potrebu angažovanja većeg broja filologa, odnosno usavršavanja poznavanja bugarskog jezika među novinarima. 

Miroslav Nackov, direktor RT Caribrod, govorio je o tome kako praviti informativni program za potrebe manjinske zajednice i ukratko prikazao rad RT Caribroda i prošle godine formiranog sajta. On je istakao da je trend informisanja i na srpskom i na bugarskom jeziku zadržan i nakon privatizacije medija, sa akcentom na proces digitalizacije, ostvarivanje saradnje sa bugarskom nacionalnom televizijom i celokupni produkcijski napredak. Takođe, osvrnuo se i na pojedine probleme poput potrebe ukidanja naknada za manjinske medije koji plaćaju porez na dodatu vrednost, među kojima je i RT Caribrod.

Slaviša Milanov kao predstavnik portala „Far“ sagledao je načine na koje nevladin sektor može da zadovolji potrebe zajednice, nedostatak evaluacije i monitoringa koji je od značaja za sve medije, kao i važnost dobre komunikacije medija sa lokalnom samoupravom i potrebu za finansijskim sredstvima. 

U radu skupa učestvovali su predstavnici elektronskih, pisanih i onlajn medija na bugarskom jeziku iz Dimitrovgada, Bosilegada i Niša – Internet Portal „Far“, RT Caribrod, Radio Bosilegrad, portal “Glas Press”, časopis „Bjutelin“, TV Info Kodal i list „Novo Bratstvo“, kao i predstavnici Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, KIC-a „Caribrod“ i „Bosilegrad“, kulturno-obrazovnih ustanova i građanskog sektora.

Okrugli sto je pokrenuo aktivnu diskusiju učesnika i brojne teme o kojima tek treba govoriti, a ambasador Vlajkov izrazio je nadu ponovnog susreta kroz pola godine koji će pokazati dokle se stiglo u rešavanju danas izloženih problema, ali i istakao značaj spremnosti da se u konstruktivnom dijalogu zajednički radi na svim pokrenutim pitanjima.

D. Jelenkov

Foto: Toni Aleksov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar