Više od 50 poljoprivrednika potpisalo ugovore za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje iz budžeta opštine Dimitrovgrad

Više od 50 poljoprivrednika sa teritorije opštine Dimitrovgrad danas je potpisalo ugovore za dodelu podsticajnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju. Na opštinski konkurs za dodelu podsticajnih sredstava, kaže zamenik predsednika opštine Dragan Mančev, pristigao je ukupno 101 zahtev, dok je ukupan broj poljoprivrednika koji su dobili subvencije preko 51, od kojih su neki imali i više zahteva. Prema rečima predsednika opštine Vladice Dimitrova, ukupna sredstva koja su odobrena u programu mera investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava iznose 5 miliona i 400 hiljada dinara, dok je ukupan fond za poljoprivredu koji se dodeljuje poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama na teritoriji opštine Dimitrovgrad za 2017. godinu oko 13 miliona dinara. Najveći pojedinačni iznos koji je danas dodeljen iznosi 500.000 dinara.

Dimitrov je podsetio da je subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje mera koju opština Dimitrovgrad sprovodi godinama unazad, ali je takođe naglasio da je od ove godine započeta i nešto rigoroznija kontrola utroška dodeljenih sredstava.

„Naša namera nije da podelimo sredstva iz budžeta za poljoprivredu, a da se ona ne koriste u predviđene svrhe – cilj nam je da osnažimo ljude koji se zaista bave poljoprivredom, i pogotovo da damo podsticaj ljudima koji od poljoprivrede žive“, kaže Dimitrov.

Prema njegovim rečima, zbog nenamenskog trošenja sredstava već nekoliko poljoprivrednih domaćinstava mora da vrati sredstva sa kamatama. Iz tog razloga Dimitrov apeluje na sve poljoprivrednike da sredstva namenski troše i da se, ukoliko iz bilo kog razloga to ne mogu da učine, obrate poljoprivrednoj službi i pomoćniku za poljoprivredu kako bi im bila pružena adekvatna pomoć.

Kada je u pitanju rangiranje i bodovanje, koje je vršila Komisija za poljoprivredu, Dimitrov ističe da je procedura bila profesionalna i maksimalno transparentna, a najveći broj bodova su dobili ozbiljniji projekti i poljoprivrednici koji žive isključivo od poljoprivrede. Preliminarna rang-lista bila je dostupna na oglasnoj tabli Opštine Dimitrovgrad, tako da su svi podnosioci zahteva mogli da imaju uvid u rezultate rangiranja.

Prema rečima Dragana Mančeva, bodovanje je vršeno na osnovu ranije utvrđene bodovne liste, prema kojoj je, između ostalog, bodovan broj godina aplikanata, tako da su poljoprivrednici mlađih generacija dobili veći broj bodova u odnosu na penzionere. Takođe, veći broj bodova dodeljivan je aplikantima kojima je poljoprivreda pretežna delatnost, odnosno onima koji žive isključivo od poljoprivrede, dok su manje bodova dobili oni kojima je poljoprivreda sporedna delatnost. Jedan od kriterijuma bio je i da li je i koliko je puta podnosilac zahteva aplicirao prethodnih godina, pa su oni koji su aplicirali više od tri puta dobili 5 bodova, oni koji su aplicirali dva puta – 10 bodova, dok su najveći broj bodova – 20, dobili podnosioci zahteva koji do sada nisu aplicirali. Ukoliko je datom aplikantu poljoprivreda pretežna delatnost, komisija je dodelila od 0 do 10 bodova u zavisnosti od toga koliko uslova ima za obavljanje konkretne delatnosti, ali su, kaže Mančev, po 10 bodova dobili uglavnom svi kojima je delatnost bila isključivo poljoprivreda.

Na rezultate konkursa podneto je ukupno 11 žalbi, a prema rečima Dragana Mančeva, veće je razmatralo sve žalbe, te će njihovi podnosioci u toku današnjeg i sutrašnjeg dana dobiti odgovor da li su njihove žalbe usvojene.

 D. Jelenkov

 Foto: Dijana Jelenkov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar