Dimitrovgrađanin Saša Krstev stigao do Moskve – biciklom

Crveni trg, Moskva

Saša Krstev iz Dimitrovgrada, profesor fizičke kulture po struci i veliki ljubitelj biciklizma, ove jeseni ostvario je jednu svoju davnašnju želju, ali i ozbiljan biciklistički poduhvat: da od Dimitrovgrada do prestonice Rusije stigne – na dva točka.

Putovanje je započeo 1. septembra, dok se, kako otkriva, u Moskvi našao u noći između 29. i 30. septembra. Od Dimitrovgrada kroz Srbiju, preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Belorusije i Letonije, pa sve do Rusije, prešao je ukupno 3.153 km.

Budimpešta, Mađarska

O ovom velikom putovanju, ali i o biciklizmu kao hobiju i sportskoj ljubavi, za portal FAR razgovarali smo sa dvadesetdevetogodišnjim avanturistom Sašom Krstevim.

Koliko dugo se baviš biciklizmom i kako si se uopšte zainteresovao za ovaj sport?

Biciklizmom se rekreativno bavim već šest godina. Ozbiljnije interesovanje za ovaj sport počelo je onda kada sam počeo da pratim prenose biciklističkih trka na televiziji. Ono što je tada na mene ostavilo najjači utisak jesu prelepi planinski predeli Alpa i Pirineja, koje sam gledao prateći prenose.

Uzeo sam stari bicikl koji sam imao, malo ga sredio kako bi bio u voznom stanju, i krenuo sam da vozim. Kasnije sam stari bicikl zamenio novim, drumskim biciklom, koji i danas koristim – i to je bila najbolja odluka u mom životu. Biciklizam me cini srećnim, zadovoljnim, ispunjenim. Bicikl je postao moja veza sa samim sobom, sa prirodom, sa ljudima, gradovima, državama.

Minsk, Belorusija

Zbog čega si odabrao baš Moskvu kao svoju krajnju odrednicu i kakvi su tvoji utisci kada je u pitanju poseta ruskoj prestonici?

I pre nego što sam krenuo da putujem biciklom, želeo sam da odem u Moskvu. Ove godine se poklopilo tako da imam i vremena i para i nisam uopšte razmišljao – Moskva je bila izbor broj jedan. Ruska prestonica mi se činila jedinstvenom i posebnom zbog svoje tradicije, istorije, kulture, i zaista, posle ove posete to mogu i da potvrdim.

Muzej kosmonautike
Muzej Velikog otadžbinskog rata

Bez obzira na neprijatnu situaciju koju sam imao kada sam stigao, iz Moskve nosim samo lepe utiske. Za nedelju dana, koliko sam bio tamo, obišao sam Crveni trg, Lenjinov mauzolej, Istorijski muzej, Muzej kosmonautike, Muzej Velikog otadžbinskog rata, gledao sam utakmice Spartaka, zatim i Lokomotive i vozio se metroom.

RZD Arena, Moskva

Da li si se na neki poseban način pripremao za ovo putovanje, i ako jesi, kako i koliko dugo?

Za ovakvo putovanje je najvažnije iskustvo i u tom smislu priprema su mi bila sva prethodna putovanja, na kojima sam puno učio o sebi i svojim mogućnostima, o svakodnevnim izazovima na putu i o tome kako se boriti sa njima. Veoma je bitna mentalna snaga, bez koje bi se teško završilo bilo koje putovanje. Njeno testiranje uvek dođe na red i od nje zavisi da li se čovek predaje ili nastavlja dalje. Ja sam uvek išao do kraja. Što se tiče fizičkih priprema, nisam imao poseban plan i program, već sam iskoristio kondiciju koju sam stekao vozeći bicikl svakodnevno preko cele godine.

Šta bi izdvojio kao posebno teško i naporno, a šta kao naročito pozitivno i zanimljivo kada je u pitanju ova tvoja biciklistička avantura?

Ono sto je ovo putovanje činilo delimično teskim i napornim bili su loši vremenski uslovi. Od dana kada sam ušao u Poljsku počela je da pada kiša, koja me pratila uz jak vetar sve do izlaska iz Belorusije. Kada sam ušao u Rusiju, nije bilo kiše, ali je bilo veoma hladno, uz vetar koji je stalno duvao u grudi.

Ono što je pozitivno u ovoj priči je da sam u ovakvim teškim uslovima pobedio sebe, nisam odustao kada je bilo teško i jos jednom sebi potvrdio da se upornost isplati. Što se tiče zanimljivih situacija, bilo ih je nekoliko – od bliskog susreta sa jelenima jedne noći u Slovačkoj na mestu gde sam kampovao, praćenja u Minsku od strane agenta državne bezbednosti i situacije iz Moskve, kada sam takoreći bežao iz jednog hostela koji se nalazio u kraju na periferiji Moskve spasavajući živu glavu.

Koje si sve predele u prethodnim godinama obišao biciklom i koje bi od njih posebno izdvojio?

Biciklom sam obišao celu Istočnu Evropu. Po prirodnoj lepoti bih izdvojio Đerdapsku klisuru, Jadransku obalu i Karpate u Rumuniji. Iako su svi ovi predeli izuzetno lepi, kao najlepše mesto za voznju bicikla izdvojio bih put koji vodi preko Zabrđa i Vidliča kroz Visočku kotlinu i Pirota do Dimitrovgrada. Neki od gradova koji su mi se najviše dopali i u koje bih voleo da se ponovo vratim su Sarajevo, Solun i Moskva.

Imaš li neke posebne želje za buduće poduhvate i koje bi udaljene predele voleo da posetiš?

Želim da na biciklu obiđem ceo svet. Sledeće putovanje na koje želim da idem je u zapadnu Evropu, i već počinjem pripreme za to.

Da li bi i zbog čega preporučio drugima da se bave biciklizmom?

Glavni razlog za vožnju bicikla kod svakog čoveka treba da bude očuvanje i unapređenje zdravlja: vožnja bicikla ima pozitivan uticaj na kardiovaskularni i respiratorni sistem, kao i na mentalno zdravlje, jer smanjuje stres i popravlja raspoloženje. Ne zagađuje okolinu i ekonomičan je, jer štedite novac za gorivo. Upoznajete nove ljude i sklapate prijateljstva.

D. Jelenkov

Foto: Iz albuma Saše Krsteva

Dijana Jelenkov
About Dijana Jelenkov 484 Articles
Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*