Skup: “Sloboda medija i bezbednost novinara u 2017. godini” – Pritisci na medije postoje, novinarstvo da ojača svoju poziciju

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novnara Srbije (NUNS) Dragan Janjić ocenio je 19. januara u Beogradu da su formalni (fizički) pritisci na novinare smanjeni, ali da oni postoje u drugim oblicima. Na skupu “Sloboda medija i bezbednost novinara u 2017. godini” Janjić je rekao da su protiv novinara 2017. vođeni sudski procesi i to brzo i operativno, a da je prisutan i porast napada vlasti na medije i “crtanje meta” novinarima.

“Takvi trendovi postoje i u svetu. Kod nas je 1990-ih bilo kako je bilo, medijske slobode su bile sužene, ali su u svetu stvari bile drugačije. Nije bila situacija kao sada da se svetski državnici obračunavaju sa novinarima”, rekao je Janjić na skupu u organizaciji NUNS-a.

On je rekao da novinari u Srbiji pružaju otpor i da se bore za prava svih da postavljaju pitanja i da će se medijska udruženja boriti da u medijima bude višeglasja.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je pred novinarstvom dilema o njegovoj budućnosti – da li će interpretirati činjenice, stavljati ih u kontekst i proveravati izjave nosilaca javnih funkcija, da li će se uključiti u demokratski proces ili biti zabavljači.

On je rekao da novinarstvo treba da ojača svoju poziciju jednog od “stubova demokratije”.

Govoreći o medijskom okruženju, Oricio je kazao da mediji rade u novom radnom okruženju, pre svega u tehnološkom smislu, da su sve polarizovaniji pogledi na novinarstvo i da postoji sve veća stigmatizacija novinara.

“U interesu zemlje je da doprinese medijima da doprinesu demokratskoj debati”, rekao je Oricio.

U izveštaju koji je NUNS predstavio na konferenciji navodi se da je od 1. septembra 2016. do 31. avgusta 2017. godine bilo 40 napada na medije. NUNS je zabeležio 28 verbalnih pretnji, osam fizičkih napada, jedan napad na imovinu, dva slučaja nadzora (praćenja) i jedan slučaj diskriminacije novinara.

Kako se navodi, u 2016. godini evidentirana su 33 slučaja pritiska na novinare i medije, što je za 16 više nego u 2015, dok je za osam meseci 2017. zabeleženo 29 slučajeva”.

“Jedan od veoma opasnih pritisaka koje možemo okarakterisati kao etiketiranje novinara jeste slučaj kada je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović najpre u Skupštini Srbije, a potom i u emisiji ‘Upitnik’ na Radio-televiziji Srbije, javno pokazao fotografije više građana koji su učestvovali na uličnim protestima ‘Protiv diktature’, među kojima i novinara Nedima Sejdinovića, Antonele Rihe, Dragoljuba Petrovića, Zorana Kesića i Dinka Gruhonjića”, navodi se u izveštaju.

NUNS je podsetio i da je tokom polaganja zakletve predsednika Srbije Aleksandra Vučića ispred Skupštine Srbije napadnuto šest novinara, kao i da su u Srbiji i dalje nerešena ubistva troje novinara – Radislave Dade Vujasinović (1994. godine), Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001).

U izveštaju se navodi da je broj tužbi podnetih protiv novinara u vezi sa objavljivanjem informacija veliki i da je u posmatranom periodu podneto 508 tužbi, a za osam meseci 2017. podnete su 352 tužbe, a najviše su tuženi dnevni listovi Blic, Kurir i Informer.

U izveštaju se navodi i da se stiče utisak da su sudovi u nekim slučajevima protiv novinara i medija postupali pod političkim uticajem i navodi se primer da je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, kao građanin podneo tužbu protiv nedeljnika NIN zbog teksta “Glavni fantom iz Savamale” i da veliki problem predstavlja neujednačena sudska praksa i visoki iznosi naknade štete za medije koji nisu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Mnogi novinari ocenili su da su u teškom ekonomskom položaju, pa istraživanje pokazuje da 22,52% novinara prima platu između 300 i 400 evra, a 13,51% od 200 do 300 evra. Među novinarima veliki broj je onih koji rade kao honorarni saradnici.

Izvor: Euractiv/Beta/NUNS

Foto: pixabay.com

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*