Slavinjsko grlo, Dojkinci, vodopad Tupavica: Popularne niške “pčelice” na Staroj planini

Planinarsko društvo “Preslap” prihvatilo je inicijativu radnog kolektiva Predškolske ustanove “Pčelica” iz Niša i organizovalo rekreativnu akciju na Staroj planini, u potpunosti prilagođenu potrebama, zahtevima i fizičkoj spremi dama zaposlenih u ovoj ustanovi. Akcija je izvedena u subotu, 12. maja 2018. godine, i po svemu viđenom, jedna je od onih koje će se dugo pamtiti, neobična i lepa.

Oko stotinak učesnika krenulo je put Stare planine, u zaleđe Pirota, a među njima dominantan udeo imale su popularne “pčelice”, koje spadaju u one ljubitelje prirode koji žele da bez previše napora uživaju u atraktivnim predelima. Zato je ova akcija imala pre svega naglasak na rekreaciji, a ne na planinarenju. Da bi sve bilo prilagođeno lepšem polu, i vodički tim Planinarskog društva “Preslap” činile su članice društva, Violeta Marinković i Anita Živković.

Prvo odredište bilo je selo Slavinja, odakle se lepo uređenom stazom za pola sata laganog hoda stiže do kanjona Rosomačke reke, izuzetno atraktivnog Slavinjskog grla. Naše “pčelice” bile su impresionirane moćnim i visokim stenama Stare planine, naređanim u kaskadama, između kojih se snažno probija planinska reka. Slavinjsko grlo može se posmatrati sa prvog platoa, odmah iznad reke, a može se otići i na vidikovac iznad leve obale Rosomačke reke, kada će ceo kanjon u očima posmatrača dobiti oblik spojenih kotlova.

Naredno odredište bio je planinarski dom u selu Dojkinci, glavna baza Planinarskog društva “Preslap” na Staroj planini. I taman da velika kolona rekreativaca krene ka vodopadu Tupavica, širokim putem uz Dojkinačku reku, na Dojkince se obrušila snažna kiša. Deo “pčelica” ostao je zbog toga u selu, ali ne mali broj dama iz niške predškolske ustanove krenuo je, uprkos kiši, ka vodopadu. U suštini, staza do vodopada je veoma laka za prelazak, uspona skoro i da nema, široka je i prohodna. Na nekoliko mesta se prelazi uvek brza i jaka Dojkinačka reka.

Susret sa vodopadom Tupavica, zbog njegove lepote, snage, visine sa koje se obrušava, odagnao je svaku pomisao na nelagodu zbog kiše. Svi su želeli da što duže vremena provedu pored ovog vodopada, visokog 25 metara.

Za to vreme, “pčelice” koje su ostale u Dojkincima, iskoristile su vreme da od meštana saznaju što više o tradiciji Stare planine, istorijatu Dojkinaca, da nabave proizvode zdrave hrane. Po povratku grupe u selo, priređeno je i pravo opštenarodno veselje. I bez da vodiči pitaju “pčelice” za njihove utiske, ovakva radost pravi je odgovor da ovakve akcije češće treba organizovati.

Istakli su se i dr Ljubinka Stojković i Novica Vidojković iz Sekcije za lekovito bilje Planinarskog društva “Preslap”, koji su održali kraće predavanje o lekovitom bilju sa Stare planine, i davali mnogo saveta o upotrebi lekovitog bilja.

Dvoje poletaraca koji su obišli i Slavinjsko grlo i vodopad Tupavica bili su sedmogodišnja Olga Lilić i jedanaestogodišnji Đorđe Cvetković.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap”

About Miroslav Dokman 156 Articles
Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*