Međunarodna akcija na Vidlič planini: Razglednice sa Basarskog i Kozjeg kamena

U organizaciji Planinarskog društva “Preslap” iz Niša, izvedeno je masovno međunarodno planinarsko okupljanje na planini Vidlič, severno od Pirota. U nedelju, 8. jula 2018. godine, čak 122 planinara iz Srbije, Poljske, Češke, Rusije, Turske, Indonezije i Meksika odazvalo se na poziv Planinarskog društva “Preslap” na ovu, u suštini rekreativnu akciju, akciju zadovoljstva, akciju za dobro druženje i fantastične poglede sa vidikovaca kakvi su vrhovi Basarski kamen (1376 m) i Kozji kamen (1181 m).

Iz Srbije, učesnici su bili planinari iz niških planinarskih društava i klubova, zatim čuvena “ajdučka družina” iz Zaječara, koji su u stvari većinom članovi Planinarskog društva “Preslap”, kao i članovi Planinarskog društva “Gornjak” iz Petrovca na Mlavi. Upravo je sa planinarima iz Petrovca na Mlavi započeta jedna dublja i ozbiljnija saradanja, zato što ovi ljudi svojim aktivnostima nastoje da ožive sećanje na jednog istinskog sportskog velikana Srbije. Naime, Planinarsko društvo “Gornjak” organizuje akciju na Homoljskim planinama, na vrhu Veliki Vukan, u čast Dragutina Tomaševića, prvog sportiste iz Srbije koji je ikada učestvovao na olimpijskim igrama. Dragutin Tomašević je to učinio davne 1912.  godine na petim igrama modernog doba u Stokholmu, a takmičio se u maratonu. Dragutin Tomašević (1890-1915) rođen je u selu Bistrica kod Petrovca na Mlavi, i svoj, na žalost, kratak život (stradao u vihoru rata), proveo je u rodnom kraju.

Na akciji na Vidliču puno je zemalja imalo svoje predstavnike zahvaljujući studentima koji borave u Nišu, u programu razmene, i koji, naravno, prate aktivnosti Planinarskog društva “Preslap”.

Bilo je i onih koji su strepeli da bi možda lose vreme, kiša, padavine, vetrovi, mogli da pokvare druženje na Vidliču. To se uopšte nije dogodilo. Planinare, naravno, neće zaustaviti blato na stazi, koje se stvorilo ranijih dana kada je zaista i bilo obilnih padavina. Inače je vreme bilo prijatno, ni previse toplo, ni previse hladno, i uglavnom suvo.

Sve ono što je osmišljeno u programu akcije – izvedeno je. Planinari su se najpre peli na vrh Basarski kamen, stazom, veoma dobro uređenom i obeleženom, koja počinje iza hotela na putu Pirot-Visočka Ržana. Ova staza je pristupačna takoreći svakom rekreativcu, zato što je duga samo 3 kilometra u jednom pravcu, vodi u početku kroz stoletnu šumu, a kasnije ide ogoljenim područjem. Basarski kamen vidi se jasno iz Pirota, a sa ovog vrha se vidi celo Ponišavlje, planine u okolini Pirota i planina Vitoša u Bugarskoj. Ipak, naši planinari nisu imali tu sreću zato što je Basarski kamen bio pod maglom u vreme kada su boravili na njemu.

To nije nimalo smetalo učesnicima akcije, a već pri silasku sa Basarskog kamena, razvedrilo se. Bilo je jasno da će se sa Kozjeg kamena ukazati jedan od najlepših prizora na Vidliču, u okolini Pirota i oblasti Visok. To je pogled na selo Pakleštica, reku Visočicu i Zavojsko jezero u svoj svojoj širini. Nije bilo teško doći ni do Kozjeg kamena.

Malo ispred sela Rsovci skreće se sa glavnog puta na široku i jasno označenu planinarsku stazu, gde treba preći manje od 4 kilometra do jednog od najlepših vidikovaca na jugu Srbije. Pogled sa Kozjeg kamena nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Litica ispod Kozjeg kamena, koja se spušta ka reci Visočici, ograđena je i prilaz vidikovcu je potpuno bezbedan. Mnogi porede pogled sa Kozjeg kamena sa onim, još uvek znatno poznatijim motivima, sa planine Zlatar i reke Uvac. Iznad desne obale Visočice, moćno deluje uzdizanje gotovo beskrajnog masiva Stare planine. Jer, Visočica i Zavojsko jezero razdvajaju Vidlič od Stare planine. Vidlič, tako malen po prostranstvu i visini u odnosu na Staru planinu, ali i te kako privlačna planina.

Akcija je završena posetom selu Rsovci i crkvi u steni, posvećenoj Svetom Petru i Pavlu. Kod meštana Rsovaca i te kako je moglo da se uoči da su ponosni i srećni kada u njihovo selo dođe ovako veliki i raznolik karavan dobrih ljudi.

Planinari juga Srbije, kada se ovako nešto doživi, kada svoje prijatelje sa više kontinenata dovedu da uživaju u lepoti kakvu samo priroda može oblikovati, moraju preuzeti obavezu da ovakvih akcija bude što više. Zaista, nekada je u planinarstvu uspeh predstaviti svoj kraj, izvesti u prirodu, pa makar i na rekreativnu akciju, toliko različitih ljudi, po uzrastu, zanimanju, iz raznih krajeva Srbije i zemalja širom sveta.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap”

About Miroslav Dokman 152 Articles
Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*