Novi podvig na krovu Evrope: Paća izveo 21 planinara na Elbrus

Odomaćio se Zoran Pavlović Paća na Elbrusu. Krov evropskog kontinenta i čitave Rusije, samo je još jedno “uobičajeno” odredište za najboljeg sportistu juga Srbije poslednjih nekoliko godina, i svakako najboljeg planinarskog vodiča Srbije svih vremena.

Ove godine Paća je čak dva puta izvodio svoju “družinu snova” na Elbrus (5642 m). Najpre su šestorica planinara maja meseca uspeli da se popnu na najviši vrh Evrope, a nedavno je uspešno izvedena ekspedicija sa 23 učesnika.

U periodu od 25. juna do 5. jula, “družina snova” boravila je na Kavkazu. Konačan bilans je izvanredan, 21 planinar osvojio je Elbrus, dvojica su odustala na završnom usponu. Na ekspediciji su učestvovali planinari iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. U odnosu na ranije ekspedicije, Paća je delimično izmenio plan ove ekspedicije. Ruske vlasti su zabranile pristup vrhu Čeget (3460 m), na granici sa Gruzijom, koji je idealan za aklimatizaciju pred izazove Elbrusa. Prva aklimatizacija obavljena je do vrha Piket 11 (3370 m), iznad sela Terskol.

Zatim su naši planinari dva dana boravili u kampu Garababaši (3850 m), a navikli smo da Paća sa svojim družinama ovde ostaje jedan dan. Od Garabašija, izvedena je kvalitetna aklimatizacija do visine od 4600 metara, sa vraćanjem na Garabaši. Vreme je bilo izvanredno. Posle Garabašija, Paća je grupu prebacio do baznog planinarskog doma Prijut (4060 m), odakle se polazi na završni uspon.

Međutim, pre završnog uspona, bila je neophodna još jedna aklimatizacija, iznad Pastuhovskih stena, sve do visine od 5050 metara. I ova aktivnost obavljena je po povoljnim vremenskim uslovima.

Završni uspon otpočeo je 1. jula 2018. godine u 1 sat iza ponoći. Do Pastuhovskih stena svi su se kretali bez problema, a i vremenski uslovi bili su dobri. Snažan vetar dočekao je planinare nadomak prevoja koji razdvaja vrhove Istočni Elbrus i Zapadni Elbrus. Kada se sa prevoja skrene levo ka Zapadnom Elbrusu, nailazi se na najstrmiju deonicu, a kretanje dodatno otežava više slojeva snega. Od velike pomoći ovde je upotreba dereza, koje se na planinarske cipele stavljaju još u planinarskom domu Prijut. Pojedini učesnici koristili su i cepin, da bi potpuno eliminisali mogućnost proklizavanja i pada sa staze.

Uspon na Elbrus veoma je zahtevan, zbog nedostatka kiseonika, zbog svoje jednoličnosti, zbog deonica koje se po nekoliko puta prelaze tokom ekspedicije (aklimatizacija i glavni uspon). Potrebna je natprosečna psihološka i fizička priprema da bi se izašlo na kraj sa izazovima Kavkaza.

Paćini planinari morali su ispred samog vrha da se suoče sa vetrom uraganske snage. Na temperaturi vazduha od ispod minus 20 stepeni Celzijusovih, uz nalete vetra i jače od 120 kilometara na sat, zaista je svaki korak, svaki pokret tela, od suštinske važnosti za zdravlje i život.

Zoran Pavlović Paća izuzetan je planinarski psiholog, i uspeva da iz svakog učesnika izvuče maksimum, da svakom učesniku održi nivo koncentracije koji neće dovesti do nekontrolisanih pokreta. Na Elbrusu, na svakom koraku vreba neugodna visinska bolest, i zato je važno dobro se pripremiti, aklimatizovati i slušati genijalnog vodiča, kakav je Paća. Bilo je posrtanja, bilo je padova, mnogima se činilo da vrh, koji je tu, na pedesetak metara udaljenosti, nije moguće dostići, ali korak po korak, planinari koji su nastavili da se penju od prevoja – popeli su se i na Elbrus.

Sa Paćinog aspekta, svi učesnici ove ekspedicije su junaci, i 21 planinar koji se popeo na Elbrus, i dvojica koji su odustali na prevoju.

Koliko kvalitetno Zoran Pavlović Paća izvodi ovakve vodičke poduhvate, najbolje dokazuje i sve veće interesovanje planinara iz drugih zemalja da sa Paćom, i jedino sa njim, pohode najviše svetske vrhove.

Miroslav Dokman

Foto: Zoran Pavlović Paća / Slobodan Vasković

About Miroslav Dokman 152 Articles
Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*