Predstavnici Zaštitnika građana i Udruženja za reviziju pristupačnosti posetili Dimitrovgrad u okviru projekta „Pristupačnost za sve“

Predstavnici Zaštitnika građana zajedno sa svojim saradnicima iz Udruženja za reviziju pristupačnosti juče su posetili Dimitrovgrad, gde su obišli niz javnih institucija i sa predstavnicima nadležnih organa i civilnog društva održali sastanke na temu obezbeđivanja pristupačnosti objekata javne namene za osobe sa invaliditetom, starije i druge građane sa teškoćama u kretanju.

Poseta Dimitrovgradu deo je aktivnosti predviđenih u okviru projekta pod nazivom “Pristupačnost za sve”. Ideja projekta je da se u obilasku ukupno 26 gradova u Srbiji kroz svojevrstan monitoring utvrdi koji su to problemi sa kojima se u lokalnim zajednicama suočavaju osobe sa invaliditetom kada je u pitanju pristupačnost domova zdravlja, filijala PIO, centara za socijalni rad, uslužnih centara opštine itd, kaže za FAR Vidan Danković iz Udruženja za reviziju pristupačnosti. Pored arhitektonske, važno je obratiti pažnju i na komunikacionu pristupačnost, odnosno faktore koji su bitni kako bi slepe i gluve osobe mogle da koriste usluge datih objekata, dodaje.

U okviru posete Dimitrovgradu predstavnici Zaštitnika građana i Udruženja za reviziju pristupačnosti održali su sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave, posetili Dom zdravlja, ispostavu filijale PIO i Centar za socijalni rad. Poseta je finalizovana sastankom sa predstavnicima udruženja građana, koji je održan u Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” i kome su prisustvovali predstavnici Udruženja “Hendikep” i Fondacije “Zamisli život”.

“Opštinska uprava je apsolutno svesna arhitektonskih barijera sa kojima se suočavaju stariji ljudi i ljudi sa invaliditetom, kao i svoje zakonske obaveze da rade na prevazilaženju tih prepreka, te s tim u vezi aplicira za sredstva da se prilikom renoviranja objekata uklone i arhitektonske barijere. Čuli smo da je u planu uklanjanje arhitektonskih barijera u Osnovnoj školi i Domu za stare, da se planira renoviranje Gimnazije i potpuna rekonstrukcija stacionara u Domu zdravlja, kao i da u Domu zdravlja postoji i projekat za ugradnju lifta”, kaže Danković i dodaje da značajna sredstva za uklanjanje arhitektonskih barijera izdvaja Kancelarija za javna ulaganja, a moguće je aplicirati i za sredstva iz različitih evropskih fondova.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar