VIDEO: Brišu se MHE iz Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode „Jerma“

U Dimitrovgradu je juče održana Javna sednica Komisije za sprovođenje postupka Javnog uvida u Nacrt prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode „Jerma“. U predstavljanju primedbi i predloga podnetih na Nacrt i javnoj raspravi na temu izgradnje MHE učestvovali su predstavnici javnog sektora, nevladinih organizacija i zainteresovani građani, kao i obrađivači – predstavnici Zavoda za urbanizam iz Niša i Javnog preduzeća „Urbanizam“ iz Kragujevca.

Na Nacrt je podneto ukupno 78 primedbi od strane 28 podnosilaca. Prema rečima predsednika Komisije i pomoćnika ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Đorđa Milića, prihvaćeno je oko 90% primedbi.

„Najveći broj primedbi građana i nevladinog sektora odnosio se na Specijalni rezervat prirode i na planska rešenja, koja treba da imaju takvu vrstu dimenzije da se pre svega bave zaštitom prirode i prirodnih potencijala koji postoje u ovom delu Srbije“, kaže Milić, i dodaje da su se konkretne primedbe između ostalog odnosile na hidroenergetski sistem Odorovci, koji je u prethodnom periodu planiran na ovom području.

„Po nekim starim planovima i koncepcijama trebalo je da bude napravljena akumulacija koja bi bila višenamenska. Međutim, to je u suprotnosti sa konceptom zaštite ovog područja i Specijalnog rezervata i uslovima zaštite prirode koje je zvanično izdao Zavod za zaštitu prirode, tako da ćemo u narednom planskom periodu izvršiti reviziju tih planskih rešenja i videti pod kojim mogućnostima će moći da se koristi vodni potencijal. Glavna poruka je da se kroz ovaj planski proces odustaje od akumulacije Odorovci onako kako je to bilo planirano Zakonom o prostornom planu Republike Srbije, odnosno Vodoprivrednom osnovom i Strategijom o vodama. Upravo u tom pravcu smo dobili mišljenje Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode, tako da smo u ovoj otvorenoj raspravi na pragu da pronađemo optimalno plansko rešenje“, istakao je predsednik Komisije.

Održanu javnu raspravu Milić ocenjuje kao kvalitetnu, kao i angažovanje građana i nevladinog sektora, što je, kako je rekao, primer dobre prakse koji pokazuje da javni sektor ima asistenta i podršku u nevladinom sektoru, te da se zajednički može doći do dobrih rešenja.

U daljem radu predstoji zatvorena sednica Komisije i zatvorena sednica u vezi sa zaključivanjem i potpisivanjem izveštaja od strane svih članova Komisije, nakon čega će u toku septembra  izveštaj sačinjen na kraju Javnog uvida biti dostupan podnosiocima primedbi i zainteresovanoj javnosti, najavljuje Milić.

D. Jelenkov

Foto i video: Slaviša Milanov

Snimak sednice:

About Dijana Jelenkov 949 Articles
Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*