Шушеница – царибродско богатство

Кој је само кратко живејал или пак само бил зимњо време у Цариброд мора да је пробал шушенице и тешко да ђи је забварил. Кво је чудо у њи трудно је да кажеш. Шушеницете ђи има скоро па суде. Само ђи у друга места друђико окају. Да ли је печеница, вешалица или треће неје важно и оне су блађе, ама не толко и што је најважно несу царибродсће.

Загадката на царибродскуту шушеницу мож` да је у сиротињовањето, у поснете помије на свињете, у чекањето да се закољу, у работуту која се улагала, у чистуту и сигурну руку на касапинатога, у нетрапенијето с које се чекају, у усољувањето, сушењето на „блага дрва“, у досушувањето по тавањето и зевниците и у вољуту с које се праје и с које се износе преди госје, или ко се деле с пријатеље.  Може да је и у децата која ђи прва пробају, у домаћинатога кој ђи с гордос пуши, или у газдерицуту која ђи преди госјето износи. Може па да је у и госјете који ђи после вале.

За шушеницуту, инак, не требе ни најбуво месо. Најблага је ка је од грбњак и ка је попрошарена сас сланину. Не требе ни много урутће. Доста је пушница и притће, а ако нема може и у буре завијено с опанџак, с огањ кој тлаји на поди њега, ама најмного требе мерак и љубов. По њи се познавају и на гледку и ка ђи пипнеш и ка ђи пробаш. По њи се и помне. Но кво је најважното од това, никој точно немож` да каже. Затова ми позволете да живејем у илузију да че меџу сто шушенице позанејем б`ш онеје које су из Цариброд и од које има много малко по укусне работе које сам опитал.

Шушеницете су убав и благ дел од мојете спокојне, чисте и снеговите зиме у Цариброд и царибродсћете мале. A са су празник на цел Цариброд, вечим четврту годину ако се не л`жем. Верујем да су блађе ко што сам ђи запомнил.

На здраје и на Цариброџање и на госјете!

Слободан Алексић Ћоса, Белград

Фото: ФАР

About Slobodan Ćosa Aleksić 128 Articles
Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*