Izložba „Dolina reke Jerme u prošlom veku“ 2. decembra u Vraci

   U Centru za zaštitu prirode „Natura“ u bugarskom gradu Vraca 2. decembra biće otvorena izložba fotografija pod nazivom „Dolina reke Jerme u prošlom veku“. Otvaranje izložbe je deo obeležavanja dvadeset godina postojanja Direkcije Parka prirode „Vračanski Balkan“.

   Izložbu organizuje udruženje „Jerma-Erma“, na čelu sa predsednikom upravnog odbora udruženja Slobodanom Cvetkovim. Cvetkov je dugogodišnji nastavnik biologije i organizator biološke sekcije u Gimnaziji „Sv. Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu, sada u penziji. Glavne oblasti interesovanja udruženja, čiji su članovi mladi ljudi, bivši učenici i aktivisti biološke sekcije u dimitrovgradskoj gimnaziji, jesu zaštita životne sredine i kulturnog nasleđa.

474

   Cilj postavke je predstavljanje kulturno-ekonomske prošlosti i prirodnih lepota doline reke Jerme, unikatne flore i faune i kulturno-istorijskih spomenika. Posetioci će moći da vide devedeset i dve arhivske fotografije sa umetničkom vrednošću, napravljene od strane različitih autora. Za vreme otvaranja izložbe biće prikazan i propagandno-igrani film „Rudareva sreća“, snimljen 1928. godine u dolini reke Jerme. Takođe, gostovanje u Vraci је i početak saradnje udruženja “Jerma-Erma” sa institucijom “Vračanski Balkan“, koja ima dugogodišnju i veoma bogatu tradiciju.

475

   Ovo nije prvo predstavljanje izložbe – 2014. godine gostovala je u Beogradu povodom proglašenja Jerme za specijalni rezervat prirode, a pre toga je doživela i niz neformalnih predstavljanja u Dimitrovgradu, Nišu, Babušnici, Trnu, Banskom i selu Rakita.

   Projekat se realizuje uz podršku Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji, ali, ističe Cvetkov, odobrena finansijska sredstva nisu bila dovoljna za organizovanje izložbe.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar