Premijera dokumentarnog filma „Istorijska ličnost Caribroda: Momčilo Andrejević – Monja“ u Narodnoj biblioteci u Dimitrovgradu

   U holu Narodne biblioteke „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu sinoć je premijerno prikazan dokumentarni film „Istorijska ličnost Caribroda: Momčilo Andrejević – Monja“. Kao finalizacija projekta „Izbor istorijske ličnosti Caribroda“, film je realizovan u produkciji Radio-televizije Caribrod i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

   Uvodnu reč dobrodošlice prisutnima je uputila Albena Milev, a posetiocima su se obratili i direktorka Narodne biblioteke Jasminka Mančev, kao i Nadežda Stojanović i Miroslav Nackov ispred Radio-televizije Caribrod.

   O Momčilu Andrejeviću – Monji, nastavniku francuskog jezika i književnosti i dugogodišnjem bibliotekaru dimitrovgradske Narodne biblioteke „Detko Petrov“, u filmu govore članovi porodice, kolege i prijatelji: supruga Milena Andrejević, kći Milica Aleksov, unuk Milan Andrejević, kao i Elizabeta Georgiev, Jasminka Mančev, Slobodan Aleksić i Blagoj Stojanov. Kroz niz zanimljivih, humorom, ali i nostalgijom protkanih anegdota, arhivske fotografije i snimke, prisutni su imali prilike da se podsete života i rada svestranog Dimitrovgrađanina. Pored dugotrajnog i značajnog angažovanja u bibliotekarstvu, Momčilo Andrejević bio je i talentovan umetnik – glumac, muzičar, slikar i karikaturista, a neke od njegovih maketa i danas se nalaze u Gimnaziji i Biblioteci u Dimitrovgradu.

   Među utiscima posetilaca, kojima je manifestacija privedena kraju, bile su i reči Ognjana Ilieva, drugog sekretara Ambasade Republike Bugarske u Beogradu: dokaz da je neko zaista bio veliki čovek je i činjenica da ga ljudi pamte i govore o  njegovim delima i mnogo godina posle njegove smrti. Da su ličnost i delo Momčila Andrejevića ostavili zaista snažan trag u sećanju Dimitrovgrađana i kulturnoj istoriji grada, pokazale su i reakcije publike.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar