Poznati rezultati polaganja probne male mature u Osnovnoj školi u Dimitrovgradu

U Osnovnoj školi „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu nedavno je održana probna mala matura za učenike koji ove školske godine završavaju osmi razred. Polaganju je pristupilo svih 96 osmaka, među kojima je i troje koji se obrazuju po individualnim obrazovnim planovima.

Kako portal FAR saznaje od direktorke Katarine Simeonov, rezultati polaganja pokazuju da su učenici najbolje uradili test iz srpskog jezika, gde je prosečan broj poena 12,79. Nešto slabije znanje pokazali su u rešavanju kombinovanog testa, te je ovde prosečan broj bodova 11,04, dok je broj ostvarenih poena na testu iz matematike u proseku 9,21. Na probnom ispitu učenici su mogli da postignu maksimalno 20 poena po testu, dok se na pravom završnom ispitu taj broj množi sa određenim koeficijentom, kako bi se došlo do broja bodova predviđenog za završni ispit.

Simeonova ističe da je za učenike veoma važno što su prošli celu proceduru i upoznali se sa načinom polaganja ispita, i dodaje:

„Rezultati su takvi da svaki učenik može da vidi gde se u ovom trenutku nalazi. Svaki učenik je od svog odeljenskog starešine dobio obaveštenje o broju poena za svaki test koji je radio, a predmetni nastavnici i stručni aktivi rade analizu po zadacima i analizu oblasti koje nastavnici do kraja pripemnog perioda treba da odrade sa učenicima, kako bi ih što bolje spremili za polaganje završnog ispita.“

Prema njenom zapažanju, postoji grupa učenika koji su visoko motivisani za postignuće i upis u određene srednje škole, pa su se u skladu sa tim i potrudili da dobro urade testove, ali i oni kojima je bilo važno samo da se pojave na ispitu, te nisu dovoljno ozbiljno pristupili zadacima. Takođe, dodaje i da je zaista naporno raditi tri testa u dva dana, pa je i pad koncentracije i zainteresovanosti na kombinovanom testu bio vidljiv.

„Ono što je i Ministarstvo kroz analizu Zavoda za vrednovanje uočilo jeste da je najslabija karika u sistemu ovog završnog ispita dežurstvo nastavnika, a moramo da priznamo da su i učenici vrlo vešti u snalaženju da ponešto prepišu, pogotovo kada su u pitanju zadaci koji traže samo zaokruživanje tačnog odgovora“, kaže Simeonova.

Prema njenim rečima, nastavnici koji su pregledali testove upoznati su sa time šta je za učenike problematično u različitim oblastima, te će se u skladu sa tim truditi da sa svoje strane predoče učenicima u čemu su njihovi propusti i greške. Ipak, najvažnije je da sami učenici shvate važnost ovog ispita i da se, u odnosu na željenu školu i ono što procenjuju za sebe kao željeno postignuće, dobro pripreme za pravi završni ispit.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar