Projekcijom filma „Neruda“ počelo gostovanje „Slobodne zone“ u Dimitrovgradu

Filmski festival „Slobodna zona“ sinoć je otpočeo svoje gostovanje u Dimitrovgradu. U holu Narodne biblioteke „Detko Petrov“ pred petnaestak ljubitelja filma različitih generacija prikazan je igrani film „Neruda“, novo ostvarenje čileanskog reditelja Pabla Laraina.

Larainov film „El Club“ posetioci „Slobodne zone“ u Dimitrovgradu mogli su da vide u okviru prošlogodišnjeg gostovanja festivala. Poredeći pomenuto ostvarenje sa filmom koji smo sinoć mogli da pogledamo, profesor srpskog jezika u dimitrovgradskoj Gimnaziji Ratko Stavrov, kao jedan od organizatora, istakao je da su, iako se radi o delima istog reditelja, u pitanju filmovi koji nemaju nikakvih sličnosti.

Ako je, kako je rekao, prošlogodišnji film koji je govorio o katoličkim sveštenicima bio svojevrsna mučna tirada, „Neruda“ je jedna vesela priča koja prati čudno suparništvo dvoje muškaraca, pri čemu je jedan od njih istorijska ličnost, dok je drugi izmišljen. Stavrov je film okarakterisao kao simpatičnu mešavinu istorije i mašte koja u sebi nosi i elemente vesterna, komedije i trilera.

Pablo Neruda bio je poznati čileanski pesnik, diplomata i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a u Larainovom filmu prikazan je kroz dešavanja iz 1948. godine, kada se nalazi na poziciji senatora i usled aktuelne političke situacije biva progonjen kao državni neprijatelj. Kroz preplitanje stvarnosti i fikcije lik Nerude kao pesnika i političkog begunca odigrao je Luis Njek, dok se u zagonetnoj ulozi njegovog progonitelja, policajca Oskara Pelušena, našao Gael Garsija Bernal.

U istom terminu (od 18:30 h) zainteresovani će večeras moći da pogledaju dokumentarni film „Požar na moru“, a sreda je takođe rezervisana za dokumentarni žanr i ostvarenje „Čujte i počujte“. Pretposlednjeg festivalskog dana biće prikazan igrani film „Beskrajna poezija“, a gostovanje „Slobodne zone“ u Dimitrovgradu biće zatvoreno u petak projekcijom dokumentarca „Pod suncem“.

 D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar