Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara danas proslavljaju jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznat i kao Spasovdan. Uvek se praznuje u četvrtak, 40 dana posle Uskrsa.
Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hrist se 40 dana sastaje sa svojim učenicima, da bi im govorio o carstvu Božjem. Četrdesetog dana, sa učenicima i Devom Marijom penje se na Jeleonsku goru pored Jerusalima, odakle se pred očima svih vazneo na nebo, što se smatra krajem njegovog zemaljskog puta.
U narodu se veruje da će, ako na Spasovdan pada kiša, cela godina biti rodna. “Spasovdanska kiša je skupa – jedna kap vredi koliko i zlatnik” – kaže narod. Praznik slave mnoge zanatlije, kao što su pekari, zidari, cvećari i drugi. U nekim tradicionalnim katoličkim zemljama, kao što je Francuska, Vaznesenje Gospodnje je državni praznik i neradan dan.
Spasovdan je gradska slava Beograda, a u dimitrovgradskom kraju ovaj praznik se proslavlja kao imendan i seoska slava u selima Željuša, Smilovci, Mojinci i Činiglavci. Tradicionalna spasovdanska proslava održava se i u Gornjem Gradinju kraj manasitra “Sveti Spas”. Dimitrovgrađani se na Spasovdan okupljaju kraj obročnog krsta u krugu bivše kasarne, koji je obnovljen pre sedam godina.
Pripremio P. Videnov
Foto: Petar Videnov
Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
