Susret: Nikolina Sokolov, učenica generacije u Osnovnoj školi „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu

Među 96 đaka koji su prošle nedelje napustili učionice Osnovne škole „Hristo Botev“ u Dimitrovgradu i proslavili svoju malu maturu, kao najuspešnija pokazala se Nikolina Sokolov, koja je ponela i laskavu titulu učenika generacije. Svoje uspehe, utiske iz dosadašnjeg i planove za buduće školovanje Nikolina je podelila u razgovoru za portal „Far“.

Kada je reč o uspehu koji je obeležio završetak njenog osnovnog obrazovanja, činjenica da je odabrana za najboljeg đaka među svršenim osmacima za nju je, priznaje, bila prijatno iznenađenje:

“Iskreno, nisam se nadala, mada nisam previše razmišljala o tome. Bilo je i drugih dobrih kandidata, tako da sam se obradovala”, kaže Nikolina.

Iako su u njenoj đačkoj knjižici sve same petice, podrazumeva se da i za nju postoje oblasti koje su joj u toku školovanja bile interesantnije od nekih drugih – a kako otkriva, najzanimljivije su joj prirodne nauke, pre svega fizika, biologija i hemija, koje joj i najbolje idu. Takođe, kaže da voli i matematiku i jezike. A kako odličnim đacima često nije dovoljno ono što mogu da nauče na časovima, tako je i naša sagovornica dodatno znanje prikupljala i na sekcijama, i to onima iz fizike i biologije. 

Odlična učenica kojoj ne nedostaje uspeha u školi, Nikolina je u proteklih nekoliko godina bila i aktivan takmičar, a u odmeravanju znanja odlično se pokazala kako na okružnom, tako i na državnom nivou.

“Ove godine sam učestvovala na tri takmičenja, a najveći uspeh sam postigla iz bugarskog jezika – 3. mesto na Republičkom takmičenju”, kaže Nikolina, i ističe da je na ovom nivou takmičenja osvajala mesta i prethodnih godina. “Bila sam na Republičkom takmičenju iz biologije, kao i prošle godine. Iz fizike sam osvojila 3. mesto na Okružnom takmičenju, a prošle godine i 2. mesto na Okružnom iz hemije”. U znanju iz bugarskog jezika i biologije takmiči se od petog razreda, dok je sa takmičenjima iz fizike počela u šestom.

I dok su školske obaveze nekima pravi bauk, drugi ih savladavaju sa lakoćom i zanimanjem. Koliko je Nikolini bilo teško da postane i ostane odlična učenica, uspešan takmičar i, na samom kraju ove etape u obrazovanju, i đak generacije?

“Održavanje odličnog uspeha mi uopšte nije bilo naporno, s obzirom na to da učim s razumevanjem, najviše na času. Što se tiče titule đaka generacije, nisam išla na sva takmičenja zbog skupljanja poena, već samo iz onih predmeta koje volim”, kaže ona.

Iako tvrdi da nema neki određen hobi, slobodno vreme, kako otkriva, najviše voli da provodi u prirodi i čitajući knjige.

Nikolinu smo pitali i kakve će uspomene iz Osnovne škole “Hristo Botev” poneti sa sobom u predstojeći, verujemo, ne manje uspešan životni period.

“Svoje osmogodišnje školovanje ću pre svega pamtiti po bezbrižnim trenucima od prvog do četvrtog razreda i po svojoj učiteljici, kao i po lepim trenucima iz ostalih razreda”.

Kada je u pitanju dalje školovanje, Nikolina planira da, zbog velike prohodnosti, upiše Gimnaziju “Sv. Kirilo i Metodije” u Dimitrovgradu. Za odabir budućeg zanimanja ima još dosta vremena, ali veruje da će njena buduća profesija biti u vezi sa sferom koja je već u osnovnoj školi veoma zanima – prirodnim naukama.

 D. Jelenkov

Foto: Iz albuma N. Sokolov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar