Učenicima Gimnazije „Sv. Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu predstavljen prvi deo projekta „Natura Balkanike“ na temu ekologije i održivog razvoja

U Gimnaziji „Sv. Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu danas i sutra sprovodi se prvi deo projekta Udruženja „Natura Balkanika“, koji sufinansira Opština Dimitrovgrad, a koji ima za cilj da učenike, ali i građane, bliže upozna sa važnim ekološkim pitanjima. U okviru današnjih aktivnosti, koje će biti nastavljene i u toku sutrašnjeg dana, učenici su imali priliku da najpre pogledaju projekcije na različite teme iz oblasti ekologije, te da zatim kroz edukativne video-igre provere stečena znanja o datim problemima.

Prema rečima predsednika Udruženja „Natura Balkanika“ Slobodana Miloševića, projekat se bavi sinergijom između razvoja udruženja kakvo je „Natura Balkanika“ i doprinosa održivom razvoju lokalne zajednice, a osmišljen je tako da se sastoji od tri segmenta.

„Jedan segment je ekološko-proizvodna edukacija omladine i građanstva, drugi – praktičan trening za potencijalne prerađivače voća i povrća u malom obimu, i treći segment je izrada stručnog rada koji se bavi potencijalno ekonomski vrednim lokalnim proizvodima, lokalnim jelima i slično“, kaže Milošević.

Kako najavljuje predsednik Udruženja, u okviru prvog dela programa planirane su četiri multimedijalne manifestacije, koje se danas i sutra održavaju za đake u Gimnaziji, dok će u četvrtak i petak aktivnosti biti održane u Edukativno-obrazovnom centru u Sportskom centru „Park“ i namenjene građanima Dimitrovgrada. Ideja je da u ova dva dana edukativni video-materijal pogleda što veći broj đaka, kaže Milošević, ističući da je za učenike, kao buduće odrasle ljude koji će raditi i doprinositi svojoj zajednici, važno da se dobro upoznaju sa datom tematikom jer je tema ekologije i ekološkog razvoja nešto što će ih pratiti i biti povezano sa njihovim budućim poslom, bez obzira na sferu u kojoj budu radili.

Marina Holodkov, predstavnik Fondacije DANA, partnerskog udruženja „Natura Balkanike“ u segmentu koji se odnosi na edukaciju školske populacije, ističe da je osnovna tema koja se obrađuje u okviru projekta održivi razvoj, a edukacija na ovu temu zasnovana je na multimedijalnim projekcijama koje se simultano prikazuju na velikim projekcionim platnima, na četiri ili pet projekcionih mesta. Konkretne teme koje se ova dva dana obrađuju sa decom su, kaže ona, energija, voda i otpad, kao i pitanje kako sačuvati prirodne resurse u lokalnoj sredini promenom individualnog i kolektivnog ponašanja. Prema njenim rečima, održivi razvoj je vrsta životnog stila, te je neophodno da počnemo da menjamo svoje loše navike.

„Pre svega radimo sa decom i oni su ciljna grupa zbog toga što pokušavamo da preko njih dopremo i do roditelja, koji već imaju stečene navike“, kaže Holodkova.

„Učimo ih da samostalno razmišljaju o preteranom korišćenju vode, naročito pijaće, o zagađivanju otpadnim vodama, reciklaži, odnosno ponovnom iskorišćenju otpada koji sami pravimo… Prikazujemo im koliko predmeti koje koristimo u svakodnevnom životu – hrana, piće, aparati itd. koštaju našu planetu izraženo u kilovat-časovima i u litrima vode koji su potrebni za njihovu proizvodnju, pričamo o tome i obrazlažemo procese koji stoje iza nekih predmeta koje jednostavno kupujemo i bacamo. Sve ovo prikazujemo na jedan dopadljiv način, koji podrazumeva dosta slika, muzike i originalne animacije“, objašnjava.

Mnogi podaci, poput činjenica da je za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno 200, a za jednu kožnu jaknu čak 2.000 litara vode, neretko umeju da začude, kaže Holodkova. Takođe, iako postoji interesovanje za program projekta, ističe da je problem koji se može uočiti kod mladih uopšte nedovoljno poznavanje koncepta održivog razvoja i značenja pojmova i termina iz ove oblasti, te im dodatna edukacija svakako može biti od koristi.

Kompletna postavka je urađena u partnerstvu sa 12 zemalja EU i već je prošla kroz mnoge od njih, a bazirana je na direkcijama EU čije je usvajanje važno i za Srbiju, ističe Holodkova.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar