Projekcija filmova “Sećanja na stari Senokos” i “Kad zvona utihnu” autora Vladimira Manića večeras u selu Senokos

U staroplaninskom selu Senokos večeras će biti održana projekcija filmova “Sećanja na Stari Senokos” i “Kad zvona utihnu” autora Vladimira Manića. Ostvarenja ovog dugogodišnjeg izučavaoca prirodnih lepota i bogatstаva, kao i i kulturno-istorijskog nasleđa staroplaninskih krajeva biće prikazana uoči seoske slave Svetog Pantelejmona.

Prema rečima autora, “Sećanja na stari Senokos” je film nastao na osnovu materijala o starim Senokošanima, koje je sakupljao osamdesetih i devedestih godina prošlog veka.

“Snimljeni materijal i film koji je napravljen sami po sebi imaju neprocenjivu antologijsku vrednost, jer je u zadnji čas napravljen zapis o životu staroplaninskih gorštaka koji se polako gubi i nestaje”, kaže Manić o ovom ostvarenju, koje će večeras imati svoju premijeru.

Selo Senokos, koje pripada opštini Dimitrovgrad, prema podacima popisa iz 2011. godine brojalo je 29 stanovnika, prosečne starosti blizu 68 godina.

„Kad zvona utihnu“ je već dobro poznat i nagrađivan Manićev film, koji je prikazivan i na nizu međunarodnih festivala. U centru pažnje ovog ostvarenja je tradicionalno stočarstvo, zanimanje kojim se žitelji Stare planine bave vekovima unazad, ali koje se, kao i staroplaninska sela, postepeno i neumitno gasi.

Početak filmskih projekcija zakazan je za 20:00 časova.

D. Jelenkov

Foto: Vladimir Manić

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar