Nastavak „Necenzurisanih laži“ drugim sredstvima: „Istraživači“ dokazuju tvrdnje vlasti, RTS i režimski mediji promovišu

Mnogi mediji, među kojima i javni servis, preneli su „istraživanje“ Centra za medijski monitoring, čiji je jedan od zaključaka da cenzure u Srbiji nema, mada nikom nije jasno kakvom su to metodom istraživači došli do istih zaključaka kao i pripadnici vlasti – kako cenzure u Srbiji nema, prenosi Cenzolovka.

Rezultate istraživanje novoosnovanog Centra za medijski monitoring „Ima li u Srbiji cenzure i kako izveštavaju mediji“, te tvrdnje da je cenzura u Srbiji samo farsa, preneo je i javni servis i veliki broj domaćih medija, iako su sami rezultati, kao i celokupno istraživanje, upitni.

Informer, RTS, Novosti, Alo, Srbija danas, Novosadska televizija, Dnevnik, Studio B, te agencije Tanjug i FoNet, neki su od medija koji su preneli javnosti rezultate istraživanja i zaključke Centra za medijski monitoring.

Na samom predstavljanju istraživanja, Tomislav Lovreković, jedan od osnivača Centra za medijski monitoring, došao je do zaključka da je „priča o cenzuri samo farsa kojom pokušava da se stvori nestabilna klima u Srbiji“.

On je naveo i da se na osnovu analiziranog uzorka primećuje kako se „ne poštuju osnovni kodeksi i zanatska pravila novinarstva, da se uskraćuje pravo na reakciju i da se tendenciozno predstavljaju poluistine ili manipulativne tvrdnje“.

Ono što mediji nisu preneli jeste Lovrekovićeva izjava da „kada pričamo o cenzuri, onda je prirodno da u epicentar stavimo medije koji imaju kritički stav i redovno prenaglašeni i redovno neargumentovano kritički stav prema aktuelnoj vlasti“.

On nijednog momenta nije dao odgovor na pitanja koju su metodologiju koristili, šta im je bio uzorak, kako su došli do zaključaka. Na osnovu izrečenog, može se zaključiti da se novoosnovani Centar bavio isključivo medijima koji neguju kritičko novinarstvo, kao što su list Danas, nedeljnici Vreme i NIN, portal Autonomija.info, Televizija N1, koji su i pomenuti na predstavljanju.

Izostanak podataka i paušalne ocene nisu zasmetali domaćim medijima, kao ni Radio-televiziji Srbije, da prenesu ove tvrdnje bez ikakvog osvrta na prethodna istraživanja koja ukazuju na drugačije stanje stvari kada govorimo o cenzuri. To je izazvalo revolt na društvenim mrežama, dok su Antifašistička koalicija i Biro za društvena istraživanja (BIRODI) reagovali saopštenjima zbog emitovanja priloga o istraživanju u emisiji „Šta radite, bre?“ na javnom servisu.

Gavrilović: Bruka za RTS

Urednik agencije Beta Dragan Janjić poručuje za Cenzolovku da je veoma loše to što se olako predstavljaju istraživanja novoformiranih organizacija, bez ikakvog pokrića.

„Kada se nešto radi, morate da znate koja je metodologija korišćena. Kada prenosite nešto, morate da imate odgovornost prema tome. Drugo je ako prenosite da su predsednik ili premijer izjavili nešto, jer oni po funkciji imaju obavezu odgovornosti. Ali ovo je istraživanje i ovde morate da znate kako se došlo do rezultata, da biste uopšte znali da li je nešto relevantno. Mislim da je to vrlo lako ustanoviti, ali je jako loše što se takve stvari prenose tek tako“, dodaje on.

Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, koji je prisustvovao predstavljanju istraživanja, smatra problematičnim to što je veliki broj medija preneo rezultate istraživanja, iako nisu imali uvid u to kako se došlo do navedenih podataka.

„Jedna dimenzija ovog problema jeste stvarni kapacitet medija da prati kvalitet i vrstu istraživanja, odnosno podataka iz istraživanja. Druga dimenzija je to da je očigledno da postoje mediji koji su u funkciji promocije vlasti, odnosno njene propagande, i da je ovo istraživanje trebalo da bude alibi kako bi se zamaglila promotivna i perjanička uloga dela medija. Veliki je problem to što mediji u Srbiji nemaju kapaciteta, znanja ili volje da provere neko istraživanje, metodologiju, ko finansira, na kom se uzorku radi, da li se neko šalio pa im je poslao tri-četiri grafikona, ili je neko napravio ozbiljno istraživanje. Između ostalog, velika je ovo bruka za RTS – smatram da je prikazujući istraživanje u svojoj emisiji ‘Šta radite, bre?’ pao na ispitu. Od 2012. godine radimo monitoringe medija i nijednom nismo bili citirani na RTS-u. Ako to nije cenzura na delu predstavljanja stanja slobode medije u Srbiji, ja ne znam šta je“, kaže Gavrilović za Cenzolovku.

„Na osnovu svega analiziranog možemo zaključiti da u Srbiji nema cenzure“ Tomislav Lovreković na RTS-u u emisiji ‘Šta radite, bre?’

Istraživanje je predstavio Tomislav Lovreković, javnosti poznat po tome što je hapšen zbog sumnji da je pretio smrću narodnoj poslanici Mariniki Tepić, te Dinku Gruhonjiću i Nedimu Sejdinoviću iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Uz njega je bio i Gradiša Katić, aktuelni urednik tabloidnog nedeljnika Afera, po sopstvenom svedočanstvu prijatelj Milorada Ulemeka Legije (osuđen za organizaciju atentata na premijera Zorana Đinđića) i Dušana Spasojevića (nekadašnji vođa zemunskog klana). Dan uoči ubistva Đinđića, kao urednik lista Identitet objavio je na naslovnoj strani „Đinđić meta slobodnog strelca“.

Na konferenciji su se našle još i novinarka TV Miks iz Kraljeva Danka Gašić, te novinarka TV Plus Maja Živković.

Istraživač medija iz Novosadske novinarske škole Stefan Janjić poručuje za Cenzolovku da je osnivanje Centra za medijski monitoring suštinski repriza izložbe „Necenzurisane laži“.

„Uz ogradu da je teoretski moguće da i najneprofesionalniji novinar, ukoliko sledi logiku naučnog istraživanja, sprovede najprofesionalnije istraživanje, mislim da je osnivanje Centra za medijski monitoring suštinski repriza izložbe ‘Necenzurisane laži’, ali ovog puta kao pokušaj da se opštepoznati stav vlasti preodene u rezultate naučnog istraživanja. U tom slučaju, zahvaljujući nekakvom istraživanju i ‘priznatoj metodologiji’, stav postaje podatak, i sada samo treba da čekamo – po scenariju koji smo već mnogo puta videli – da vlast tim podacima počne da maše“, ukazuje Janjić.

NOVINARI SVEDOČE O PRITISCIMA, CENZURI I AUTOCENZURI

Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“, koje je objavljeno u februaru 2018. godine, pokazuje dijametralno suprotne zaključke od onih koji su izneti na predstavljanju istraživanja Centra za medijski monitoring.

Tokom istraživanja anketirano je 177 medijskih radnika iz redakcija širom zemlje, 74 odsto njih smatra da postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda ili da uslovi za to uopšte ne postoje, kao i da je u tom pogledu sve gore, dok gotovo dve trećine njih smatra da medije najviše kontroliše politički establišment.

Rezultati istraživanja pokazali su i da se novinari češće suočavaju s pritiscima koji dolaze spolja nego iz same redakcije, te da se najčešće radi o pritiscima od strane organa vlasti ili predstavnika političkih stranaka. Pritisci se najčešće odnose na odbijanje institucija ili funkcionera da daju informacije, izjavu ili intervju, da izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem ili diskriminišu medij ili samog novinara.

Gotovo polovini ispitanih se dogodilo da budu cenzurisani tako što im se ne odobri određena tema, oko 40 odsto njih je reklo da im je urednik nametao temu za koju nije bilo profesionalnog opravdanja, a isti je procenat onih kojima se dešavalo da im urednik menja vrednosni ton teksta ili naslova kako bi određeni akteri ili događaji bili prikazani pozitivno ili negativno.

„Većina intervjuisanih novinara vidi uredništvo kao centralnu tačku procesa kontrole medijskih sadržaja. Oni osećaju da se urednici, a posebno glavni urednik, nalaze između ‘čekića i nakovnja’, ali urednika ne vide kao zaštitnika profesionalnog integriteta, već kao njegovog kršioca. Uredništvo se ne doživljava kao saradnik na istom poslu, nego kao suprotstavljena strana, sa drugačijim motivima“, navodi se u istraživanju.

U samom istraživanju novinari su dali svoje opise slobode medija. Neki od njih su sledeći: „Nema je“; „Ne znam šta je sloboda medija u Srbiji“; „Jedna velika nula… Ovo nije lokalna televizija, ovo je jako loša PR agencija SNS-a“; „Sloboda medija je danas na najnižem nivou od 2000. godine“; „Nema je. Ali ne mislim da je kriva pre svega vlast. Krivi su novinar“.

I Indeks medijske održivosti, koji svake godine objavljuje IREX, pokazuje da stanje medija u Srbiji nije na zavidnom nivou. Tako se primećuje da su sloboda govora, profesionalno novinarstvo i pluralizam vesti u slobodnom padu od 2011. godine.

Prezentaciju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije možete da preuzmete OVDE, dok je sažetak istraživanja dostupan OVDE.

„Red statistike, red kvalifikacija“ 

Prema ovom istraživanju, dnevni list Danas je od 30. avgusta do 30. oktobra objavio 311 tekstova koji su posvećeni aktuelnoj vlasti i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, od kojih 61,41 odsto ima izrazito negativnu konotaciju.

U istraživanju se tvrdi i da na Televiziji N1 čak 86,32 odsto autorskih priloga ima izrazito negativnu konotaciju prema aktuelnoj vlasti, dok je više od 90 odsto gostiju opoziciono „blago ili oštro orijentisano“.

Istraživači su se, štaviše, bavili i društvenim mrežama, a utvrđeno je da opozicioni lideri 2,25 puta na dan iznesu uvrede ili pretnje koje bi, smatraju u Centru za medijski monitoring, morale da budu službeno procesuirane od policije.

Iako se autori pozivaju na „priznatu metodologiju“, Stefan Janjić ukazuje na to da ne postoji nešto što bi se moglo nazvati „priznatom metodologijom“ u oblasti analize medijskog sadržaja, jer ne postoji niti univerzalni princip u istraživanju, niti nekakva centralna institucija na republičkom ili međunarodnom nivou koja bi propisivala standarde metodologije. Kako kaže, metodologija se uspostavlja u odnosu na cilj i potrebe istraživanja i od nje se očekuje da bude profesionalna, a ne priznata, jer to ne može da bude.

Veliki je problem to što mediji u Srbiji nemaju kapaciteta, znanja ili volje da provere neko istraživanje, metodologiju, ko finansira, na kom se uzorku radi, da li se neko šalio pa im je poslao tri-četiri grafikona, ili je neko napravio ozbiljno istraživanje. Između ostalog, velika je ovo bruka za RTS (Zoran Gavrilović, BIRODI)

Za oko je mnogima zapalo i to da su od momenta kada je završeno prikupljanje uzorka za analizu, odnosno 30. oktobra, pa do dana predstavljanja gotovog istraživanja, 13. novembra, prošle svega dve nedelje. U celoj priči o ovom istraživanju o cenzuri, to deluje kao realna opcija.

„Podaci se, zahvaljujući softverima koji se koriste za beleženje podataka, mogu sumirati i za dva sata, a vreme potrebno za pisanje izveštaja zavisi od broja članova tima i obima izveštaja. Ukratko, zaista je moguće obaviti čitav proces za dve sedmice. Moguće je sve to obaviti i u kraćem periodu, ali je brzina rada irelevantna ukoliko je sama postavka istraživanja loša“, dodaje Janjić.

Međutim, podaci o korišćenom softveru, obimu izveštaja, ostali su nepoznati. Cenzolovka je stupila u kontakt sa Lovrekovićem i tražila mu da na uvid dostavi istraživanje, u kojem se navode metodologija i uzorak pomoću kojih se došlo do predstavljenih podataka.

Iako je najpre bio sprečen da pošalje podatke, jer je, kako je rekao, bio na službenom putu, dobili smo poruku da ćemo odgovore dobiti u subotu, 17. novembra. To se do objavljivanja ovog teksta, dva dana kasnije, nije dogodilo.

Gavriloviću je tokom predstavljanja istraživanja Lovreković rekao da uvek može da poseti njihove prostorije i njihov tim, koji bi ga upoznao sa svim detaljima istraživanja.

Kratko predstavljanje istraživanja Gavrilović opisuje kao „red statistike, red kvalifikacija“. Prisutni nisu dobili nikakav materijal na osnovu kojeg bi videli detalje istraživanje.

Naš sagovornik smatra da je bilo potrebno da se predstavi istraživanje koje bi oponiralo stvarnim izveštajima, te smatra da je istraživanje Centra za medijski monitoring neutemeljeno i da služi dnevnopolitičkim svrhama.

„U Srbiji imamo asimetričan medijski diverzitet, odnosno situaciju da u medijima koji su najviše praćeni, kao što su Radio-televizija Srbije i Pink, dominira vlast koja je pozitivno predstavljena, dok opozicije ili nema ili je, kao u slučaju Pinka, izrazito negativno predstavljena. Manji deo medija pokušava da na balansiran način izveštava o vlasti i o opoziciji. Taj asimetričan medijski diverzitet ide u prilog promocije vlasti. Zbog toga BIRODI najveći fokus stavlja na televizije, jer su one glavni kanal informisanja građana u Srbiji. Ne možete da poredite Pink sa NIN-om ili Vremenom, jer Pink ima nemerljivo veći uticaj. Kada tako nešto merite, kada upoređujete uticaj Pinka, s jedne strane, i Vremena, NIN-a i Danasa, s druge strane, vi onda mešate babe i žabe“, poručuje Gavrilović.

Kako to da odjednom nema cenzure?

Zaključci Centra za medijski monitoring, ili barem jedine osobe koja je govorila u ime ljudi koji su sproveli istraživanje, preneti su bez ikakvog osvrta na prethodna istraživanja koja su se ticala medijskih sloboda u Srbiji. Lišena svakog konteksta, izjava da je cenzura u Srbiji samo farsa predstavljena je kao činjenica.

Iako nije odgovorio na zahtev Cenzolovke da dostavi istraživanje na uvid, Lovreković je svoje navode branio od „drugosrbijanaca“ na portalu Nacionalist. Kako je poručio, on je izneo ono što je „četrnaest pravnika, statističara, novinara i drugih stručnjaka, volonterski, nedeljama istraživalo i dokazalo, nedvosmisleno“.

Kada pričamo o cenzuri, onda je prirodno da u epicentar stavimo medije koji imaju kritički stav i redovno prenaglašeni i redovno neargumentovano kritički stav prema aktuelnoj vlasti (Tomislav Lovreković)

Ipak, za istraživača medija Stefana Janjića procena da je cenzura u Srbiji samo farsa jeste paušalna, i to iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što se na osnovu pojedinačnih primera i izuzetaka izvodi opšti zaključak, a drugi je taj što se pregledom medijskih sadržaja može ustanoviti šta u medijima jeste objavljeno, ali se ne saznaje šta nije i ne saznaje se zašto nije objavljeno.

„Primera radi, mi možemo da utvrdimo da je RTS u Dnevniku 2 objavio jednu informaciju koja sadrži kritički ton prema vlasti, ali prostim posmatranjem te emisije ne možemo da zaključimo koliko važnih i relevantnih vesti sa kritičkim tonom nije objavljeno. Da biste donosili sveobuhvatne zaključke o stepenu cenzure, ne možete se zaustaviti na pukom posmatranju, već je neophodno posegnuti i za drugim metodama, poput dubinskih intervjua sa novinarima i urednicima, ili fokus grupa, ili anketa u kojima je ispitanicima zagarantovana anonimnost. Tek u takvim okolnostima možete steći celovit uvid u vrste i učestalost pritisaka, kako političkih, tako i ekonomskih. Zaključak gospodina Lovrekovića podseća me na jednu opasku iz autobiografije Sigmunda Frojda, koji je rekao kako istraživači njegovog doba nisu hteli da gledaju pod mikroskop, plašeći se onoga što su duboko u sebi znali da će ugledati“, poručuje Janjić.

Urednik Bete Dragan Janjić kaže da je loše to što se „izmišljene novoformirane istraživačke organizacije bave nastojanjem da dokažu kako cenzure nema i kako su mediji slobodni“.

„Naravno, cenzure ima manje, cenzura je kada vam neko sedi i naređuje šta ćete da objavite. Međutim, pritisaka na medije ima mnogo više, oni rastu, užasno su veliki i nama, novinarima, ne treba nikakvo istraživanje da bismo to znali. Možemo da smatramo da je situacija bolja i da su mediji slobodni onog trenutka kada sami mediji i javnost to kažu, a ne kada to kaže Vlada ili neka novoformirana organizacija za istraživanje javnog mnjenja“, smatra on.

  Izvor: cenzolovka.rs

Foto: Medija centar Beograd

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*