Julijski Alpi, Vardenik, Besna kobila i Suva planina – Novogodišnji usponi planinara Juga Srbije

Planinari juga Srbije i njihovi prijatelji iz ostalih delova Srbije i susednih zemalja odlučno i ambiciozno su zakoračili u novu 2019.godinu. Tokom novogodišnjih praznika, naši južnjaci izveli su i velike sportske poduhvate, i održali tradiciju novogodišnjih uspona i druženja na planinama juga Srbije.

This image has an empty alt attribute; its file name is 27.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 28.jpg

Sve je započeo – a ko drugi – nego Zoran Pavlović Paća, najbolji planinarski vodič Srbije svih vremena. Paća je novu godinu dočekao u Sloveniji, u društvu svojih prijatelja i saputnika na mnogim visokogorskim akcijama i ekspedicijama, alpinista iz Slovenije. Samo, taj doček nije bio organizovan u kafani, već na Julijskim Alpima. Hrabra družina svoj prvi pogled sa visine u 2019. godini doživela je na Triglavu (2864 m), najvišem vrhu Slovenije i Julijskih Alpa. I u letnjim uslovima, nimalo jednostavno nije popeti se na Triglav. Potrebna je odlična psihofizička spremnost, znanje, iskustvo i veštine u savladavanju stena i kretanju na via ferratama. A šta tek reći za uspon na Triglav usred zime, po zaleđenoj triglavskoj steni? U stvari, pre odlaska na stene Malog i Velikog Triglava, Paća i njegova slovenačka družina pešačili su ceo dan, po dubokom snegu, od doline Krma (800 m) do planinarskog doma Kredarica (2500 m). Nije prijatno spavati u planinarskom domu, zimi, na tolikoj visini. Nije prijatno ni verati se po snegom i ledom okovanim stenama. Ali, valja znati da je sve ovo – tek priprema, za Paću i njegovu družinu čak i lakši trening, pred velke izazove koji ih očekuju i u 2019.godini. Krajem januara, Paća će povesti svoju najnoviju „družinu snova“ put Argentine i Anda, na ekspediciju na vrh Akonkagva (6962 m), najvišu tačku južne i zapadne polulopte planete Zemlje. Na Akonkagvi se temepreratura redovno spušta i do minus 40 stepeni, što u kombinaciji sa razređenim vazduhom mogu da savladaju samo oni najsnažniji i oni koji u najviše veruju u sebe. Zato je ovih triglavskih minus 20 stepeni ipak delovalo kao tek blaga simulacija izazova koji „družnu snova“ očekuje na Akonkagvi.

This image has an empty alt attribute; its file name is 29.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 30.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 31.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 32.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 33.jpg

Jedna od članica „družine snova“ za Akonkagvu je i Marina Stanković iz Surdulice. Marina, vrhunski sportista Srbije, povratnica iz Nemačke, i planinarka sa zavidnim iskustvom (Mon Blan, Gran Paradizo, Triglav, Olimp, Elbrus, Grosglokner, Musala), u sklopu svojih priprema, inicirala je uspon na planinu Vardenik, jugoistočno od Vlasinskog jezera, prvog dana nove godine. Uz Marinu, ka vrhovima Vardenika krenuli su i Jasminka Nikolov, Danijel Leković i Miroslav Dokman. Na Vardenik, koji je najviša vlasinska planina, uspon se može izvršiti iz više pravaca, a u zadnje vreme, velika pažnja poklanja se usponu iz sela Topli Do, ali obilaznom stazom, nešto dužom i lakšom u odnosu na strmu deonicu koja takođe vodi iz Toplog Dola. Prvog januara, četvoro planinara gazilo je dubok sneg, ali je zato vreme bilo idilično. Sunčano, sa jasnim vidicima, ne previše hladno u prvom delu staze. Prvi vrh na koji su se ovi planinari popeli bio je Veliki Strešer (1876 m), najviši vrh Vardenika. Već na prilazu ovom vrhu i na njemu, planinare je dočekao snažan vetar. Dobro opremljeni planinari nisu zbog ovoga posustali, a izlaskom na vrh stekli su svojevrsnu privilegiju da uživaju u fantastičnom pogledu na južnu Srbiju i deo Bugarske. Impresivno je bilo gledati, kao na dlanu, Vlasinsko jezero i planine oko njega.

This image has an empty alt attribute; its file name is 34.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 35.jpg

Najsnažniji utisak na planinare ostavio je pogled na snegom pokriveni Ruj, veličanstvenu planinu, na kojoj je i otpočeo preporod, razvoj i napredak planinarstva na jugu Srbije. Ruj, pod snegom, kupolikog oblika, umnogome je, posmatran sa Velikog Strešera, podsetio na čudesnu i svetu japansku planinu Fudži. U 2019.godini mnogo toga će i biti u znaku planine Ruj, i 22.juna biće održan 10.međunarodni uspon na Ruj, pod sloganom „Ruj – decenija druženja“. Ove veličanstvene slike Ruja u zimskoj idili prva su pozivnica svim planinarima da dođu na obeležavanje „decenije druženja“, bez obzira da li će ka vrhu Ruj ići sa srpske ili bugarske strane planine.

This image has an empty alt attribute; its file name is 36.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 37.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 38.jpg

Posle Velikog Strešera, četvoro planinara izašli su i na nešto niži vrh Mali Strešer (1757 m), sa koga su se spustili pravo ka selu Topli Do, i na nekim mestima upadali u veoma dubok sneg. Ovo i ne čudi, obzirom da ova deonica vodi severnom stranom Vardenika, a delom i kroz gustu šumu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 39.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 40.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 41.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 42.jpg

Drugi januar, pak, doneo je znatno nepovoljnije vremenske uslove, polarnu hladnoću, olujne vetrove, veliku oblačnost. Drugog januara izvedene su, po ustaljenoj tradiciji, dve masovne akcije na jugu Srbije.

Na Besnoj kobili je Planinarski klub „Železničar 2006“ iz Vranja organizovao novogodišji uspon, uz učešće pedesetak planinara iz Vranja, Preševa, Predejana, Surdulice i Niša. Veliku čast svima učinio je legendarni Zoran Pavlović Paća, koji se samo par sati posle povrataka iz Slovenije, obreo i na Besnoj kobili. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe. Jedna grupa za cilj je imala samo vrh Besna kobila (1923 m), najviši na istoimenoj planini, do koga su došli poznatom stazom od planinarskog doma. Druga grupa se penjala obilaznim stazama, te je tako pre najvišeg vrha uspela da izađe i na vrh Mečit (1587 m) i vrh Musulj (1777 m). Strahovita hladnoća i udari vetra poput orkana, obeležili su uspon na Besnu kobilu. Temperatura se spustila blizu dvadesetog podeoka ispod nule. Vetar je stvarao dodatni osećaj hladnoće. Najteže je bilo na deonici od vrha Musulj do vrha Besna kobila. Planinari su bili okruženi jednoličnom belinom. Na vrhu Besna kobila nalazi se ogroman objekat, antenski sistem, koji se uočava kilometrima unaokolo. Planinari su jedva nazirali velike zgrade i kada su prišli na desetak metara od njih! Prema vrhu, bilo je dovoljno da neko zaostane tek par koraka za grupom, i da više ne može videti planinara ispred sebe. Zbog ovakvih uslova, planinari su se na vrhu zadržali minut-dva, tek toliko da se fotografišu, a zbog loše vidljivosti, sve fotografije sa vrha Besna kobila su bile u krupnom planu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 43.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 44.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 45.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 46.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 47.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 48.jpg

Ništa lepše vreme nije bilo ni na Suvoj planini. Po tradiciji, niški planinari svakog drugog januara pohode vrh Trem (1810 m), prvenac Suve planine. Ovoga puta, na Trem su išli iz dva pravca, preko Bojaninih voda i preko Zaplanja. Obe staze su prilično duge, sa velikom visinskom razlikom, a po snegu, vetru i ledu tek je teško savladati ih. Osim Nišlija, na ovoj akcjiji učestvovali su i planinari iz Lebana, Leskovca i Vranja. Posebno valja izdvojiti i goste Planinarskog društva „Preslap“ – Nedeljka Pešterca iz Kruševca i Silviju Arsovu iz Sofije. Sve je proteklo bezbedno, planinari su se kretanjem i najbolje zagrejali. Učešćem Silvije Arsove, ova akcija poprimila je i međunarnodni karakter.

 Miroslav Dokman

Foto: Zoran Pavlović, Miroslav Dokman, Violeta Marinković, Silvija Arsova, Slobodan Vasković, Ivan Milovanović

About Miroslav Dokman 200 Articles
Miroslav Dokman je rođen 1973. godine u Surdulici. Po profesiji diplomirani ekonomista. Živi i radi u Nišu. Planinar i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan od pokretača planinarsko-kulturnih manifestacija na jugu Srbije, kao što su Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj, Tradicionalni uspon od Sokobanje do Oštre čuke, Međunarodni vlasinski uspon, Međunarodni uspon na Crnook, Međunarodni uspon na Radan, Međunarodni zaplanjski uspon, Praznik planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža. Urednik internet stranice "Tradicionalni međunarodni uspon na Ruj" i pisac planinarskih priča i putopisa. Saradnik pisanih i elektronskih medija u Srbiji i Bugarskoj: Planinarski glasnik, Blic, Narodne novine, Sloboda, Južne vesti, b92, radio Beograd, radio Babušnica, Nova TV-Bugarska, Mirogled-Pernik … Saradnik sa planinarskim i kulturnim poslenicima iz Republike Bugarske. Priprema svoju prvu knjigu planinarskih putopisa.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*