Uskoro evropska efikasnost na srpskim carinarnicama

Od septembra Srbija postepeno prelazi na automatozovanu ili elektronsku naplatu uvozno-izvoznih carinskih dažbina, a kompletan postupak automatizacije biće završen do kraja 2023. godine.

U tu svrhu Evropska unija je već izdvojila milion i po evra iz svojih predpristupnih fondova, stoji na sajtu Uprave carina.

Ta novina će ne samo smanjiti troškove nego će, kako se očekuje, povećati konkuretnost domaće robei, još više privuči strane investiture i višestruko ubrzati povraćaj PDV-a, smatraju u Upravi carina.

Kako će to izgledati u praksi najbolje ilustruje izjava Miloša Tomića, direktora Uprave carina data “Blicu”, u kojoj Tomić kaže da je kod nas za svako carinjenje potrebno najmanje 10 papira, te da se samo na Terminalu Beograd obradi više od hiljadu deklaracija dnevno, za šta je potrebno i mnogo vremena i mnogo ljudi, dok u luci Roterdam istovremeno, samo šest carinika ocarini 36. 000 kontejnera.

Osim toga će se ostavriti velike uštede u novcu i svesti na minimum direktan konatkt carinika sa uvoznicima ili uvoznicima, pa će se povećati i nepristasnost, dodaje Tomić.

On podseća da je Carina pre tri godine automatizovala tranzit, tako da roba iz EU, EFTE, Makedonije i Turske prolazi kroz Srbiju samo na osnovu eletronske deklaracije, pa su se i zato kamioni iz Turske na putu ka EU ili povratku za Tursku vratili sa rumunskih na puteve Srbije.

Tomić ističe da će Srbija postati punopravni član evropskog carinskog prostora, tek kad potpuno automatizuje svoje poslovanje, a koliko je to veliki posao pred Upravom carine najbolje pokazuje podatak da se od sviih sredstava u budžetu, skoro polovina, ili 49 odsto, ostvari upravo na Carini.

 Slobodan Aleksić, Beograd (Izvor: Blic / Uprava carina Republike Srbije)

Foto: Arhiva FAR-a

About Slobodan Ćosa Aleksić 390 Articles
Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*