Povodom Svetskog AIDS dana, 1. decembra, pod sloganom ovogodišnje kampanje: „Ispravnim putem“ UNAIDS naglašava poziv na akciju da se zaštiti zdravlje svih, kao i prava svake osobe.
Zaustavljanje AIDS kao pretnje po javno zdravlje, zahteva da dosegnemo i angažujemo sve koji žive sa HIV-om, koji su pod rizikom ili su pogođeni HIV-om – posebno ljude koji su najviše isključeni i marginalizovani. Prihvatanje, poštovanje i briga za osobe koje žive sa HIV-om, koje su pod rizikom ili su pogođene HIV-om su od vitalnog značaja.
Epidemiološka situacija u svetu i Evropi
Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje javnozdravstveni globalni izazov, koja je do kraja 2023. godine preme procenama UNAIDS-a odnela više od 42 miliona života, dok je 88,4 miliona ljudi bilo inficirano HIV-om. Procenjeno je da je na kraju 2023. godine 39,9 miliona ljudi živelo sa HIV-om. Iste godine 630.000 ljudi u svetu je umrlo od uzroka povezanih sa HIV infekcijom (51% manje nego 2010. godine kada je umrlo 1,3 miliona, ali još uvek daleko od cilja za 2025. godinu – manje od 250.000 smrtnih ishoda).
Tokom 2023. godine 1,3 miliona ljudi je novoinficirano HIV-om, što je redukcija za 39% u odnosu na 2,1 miliona u 2010. godini, ali je daleko od cilja za 2025. godinu – manje od 370.000 novih HIV infekcija. Među decom registrovana je redukcija novih HIV infekcija za 60% u poređenju sa 2010. godinom (120.000 prema 300.000), ali je taj napredak zaustavljen u poslednjih nekoliko godina.
Međutim, sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i prevenciju i lečenje infekcija koje se javljaju usled narušenog imunološkog sistema, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug i produktivan život.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da, u svakoj zemlji do 2025. godine, 95% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 95% dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima (ART) i da 95% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi.
U skladu sa preporukama SZO od 2016. godine ART treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, najbolje u ranom stadijumu infekcije, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.
SZO definiše ključne populacije kao osobe u populacijama koje imaju povećan rizik od inficiranja HIV-om u svim zemljama i regionima: muškarci koji imaju seks sa muškarcima, transrodne osobe i osobe koje injektiraju droge, osobe koje se bave seksualnim radom kao osobe u zatvorima.
Procenjuje se da od 3 miliona osoba koje su živele sa HIV-om u regionu Evrope krajem 2022. svaka četvrta osoba nije znala da je inficirana ovim virusom. Svaka druga osoba inficirana HIV-om u Evropi dijagnostikovana je u kasnoj fazi infekcije, kada je imunološki sistem već značajno oštećen.
Potrebno je unaprediti strategije testiranja u cilju ranog dijagnostikovanja HIV infekcije, kao i druge preventivne strategije, kao što je preekspoziciona zaštita lekovima osoba sa rizičnim ponašanjem. Rano dijagnostikovanje je važno jer omogućava ljudima da ranije započnu lečenje HIV infekcije, što zauzvrat povećava njihove šanse za dug i produktivan život i sprečava dalji prenos na druge osobe.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, zaključno sa 25. novembrom 2024. godine, u Republici Srbiji su registrovane 4903 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 2251 osoba obolela od AIDS-a, dok je 1225 osoba inficiranih HIV-om umrlo od AIDS-a, a još 147 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (74%). Među prijavljenim dijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2024. godine bilo je 15 puta više muškaraca u odnosu na žene.
Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (77% u 2023. godini). Međutim, od 2002. godine registruje se veće učešće mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim slučajevima HIV infekcije. U odnosu na period 1985–1992. godine kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije osoba koje injektiraju droge, od 2008. godine taj udeo je ispod 10%. S druge strane, počev od 2012. godine većina novodijagnostikovanih osoba u našoj zemlji je inficirana HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), preko 90%. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima.
U periodu 2005–2023. godine registrovano je 16 dece mlađe od 14 godina, kojima su HIV prenele majke koje nisu znale da su inficirane HIV-om tokom trudnoće, porođaja ili u periodu dojenja, što je značajna redukcija u poređenju sa periodom 1993–2004. kada je registrovano 28 slučajeva.
Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji je krajem 2023. godine živelo 3427 osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji 570 osoba, do maksimalno 1200 osoba, nije znalo da je inficirano HIV-om.
Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Testiranje se može obaviti u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Zavodu za javno zdravlje svakodnevno od 7 do 14 sati. Testiranje na HIV je dobrovoljno i poverljivo, anonimno i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja. Ako je prvi test pozitivan na HIV obavezno se radi još jedan, a nakon toga potvrdni test. Osim testiranja na HIV u savetovalištu se može testirati i na ostale krvno i polno prenosive bolesti, Hepatite B i C, Sifilis.
Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, i da identifikuje lične mogućnosti za sprečavanje inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostkovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Zahvaljujući terapiji HIV infekcija je hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija
HIV-a.
Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV i virusne hepatitise B i C je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.
Povodom 1. decembra ZZJZ će održati predavanja učenicima osmog razreda, radionice srednjoškolcima, testiranje na HIV u okviru DPST i u decembru.
Iz Zavoda za javno zdravlje Pirot pozivaju građane da se testiraju na HIV, virusne hepatitise i polno prenosive infekcije bez uputa i anonimno svakog dana od 7:00 do 14:00 sati.
Izvor: Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Pirot
Foto: Stefan Pavić
