Nizak nivo medijske samoodrživosti u Srbiji jedan je od razlog zbog kojeg se neprofitna organizacija IREX, kroz projekat USAID-a, vratila u Srbiju posle nekoliko godina, prenosi radio 021.
Ukoliko se pogledaju rezultati indeksa medijske održivosti, čije rezultate svake godine objavljuje IREX, primećuje se da se od 2011. godine beleži „slobodni pad“ u ovoj oblasti u Srbiji. Da je situacija loša pokazuje i rezultat prema kojem je nivo medijske održivosti u 2018. niži nego što je bio 2001. godine.
Između ostalog, beleže se i niži indeksi slobode govora, profesionalnog novinarstva, pluralizma vesti. Kako kaže direktor USAID projekta jačanja okruženja za održivost medija Evan Trač, situacija za medijsko okruženje u Srbiji se pogoršala u proteklih nekoliko godina.
Ideja USAID projekta je da ojača medijske sisteme, odnosno da mediji pronađu nove načine kako bi postali samoodrživiji. Upravo samoodrživost medija trebalo bi da bude i jedan korak ka njihovoj nezavisnosti, jer bi ona značila manju zavisnost od politike kroz konkursno sufinansiranje, koje je, kako ocenjuju stručnjaci, u Srbiji propalo.
“Trenutno se odvija proces u vezi sa medijskom strategijom, a jedno od pitanja koje se postavlja u vezi sa tim, ali i medijskim biznisom, jeste kako omogućiti da medij ima svoj izvor prihoda, a da se ne oslanja na sufinansiranje od Vlade, donatora ili drugih izvora finansiranja. Jedan od načina je, na primer, e-plaćanje. Zašto je teško da naplatite onlajn sadržaj? Naravno, teško je dobiti finansijsku podršku publike, ali s druge strane morate da im date veoma lak mehanizam kako bi oni napravili nekoliko klikova i platili sadržaj. To je jedna od stvari koje mediji ne mogu da prevaziđu, jer postoje regulatorne i zakonske barijere u omogućavanju naplate onlajn sadržaja. Mi želimo da pomognemo u adresiranje problema i barijera, i onda da se zalažemo za rešenje ili da radimo i razgovaramo sa medijima, nevladinim organizacijama ili čak bankama, o tome koji bi mehanizmi omogućili medijima da zarade svoj novac onlajn” – poručuje Trač.
Projekat će se sprovoditi tri godine, tokom koje bi medijska održivost trebalo da se podigne na viši nivo. Za to će morati da se radi mnogo, a po oceni Trača, pred srpskom medijskom sferom je mnogo izazova zbog političkog i socijalnog okruženja, ali i zbog ekonomskih okolnosti.
“Znamo da se dogodila revolucija u medijskoj sferi uglavnom zbog interneta i povezanih tehnologija i to je postavilo stvarno pitanje za jake medijske kuće u svetu – šta da uradite da bi ljudi platili za dobar sadržaj u svetu u kom dominira mišljenje da je ono što je onlajn ujedno i besplatno? Taj izazov je svuda. Mislim da srpske medijske kuće nisu adresirale taj izazov, da malo kaskaju u odnosu na druge zemlje kada je reč o isprobavanju novih stvari, povezivanju sa zajednicom, razumevanju šta publika želi i šta bi platila. Ali Srbija u tome nije sama, medijske kuće se zatvaraju širom SAD i Evrope. Ne bih rekao da je to problem samo Srbije, ali jeste jedan koji još uvek nije adekvatno proispitan” – dodaje on.
Ipak, u procesu jačanja održivosti potrebno je pomiriti dve stvari – potrebu za zaradom i održavanje novinarskog standarda. Zbog tabloidizacije, nepovoljnog finansijskog položaja, uplitanja raznih nivoa vlasti u vlasničku strukturu medija, novinarska profesija je urušena. Oni koji rade svoj posao izloženi su pritiscima, a oni koji krše sve standarde i kodeks su, neretko, zaštićeni. Trač kaže da je ključ u edukaciji i nuđenju kvalitetnog medijskog sadržaja, a sve objašnjava kroz primer – Mekdonaldsa.
“Milioni ljudi širom sveta kupuje hranu u Mekdonaldsu. Istovremeno, ljudi znaju da ne možete konstantno da jedete u Meku, kao što ne možete da čitate tabloide svakakodnevno i da razumete svet. Dakle, postoje dve komponente. Jedna je edukacija, morate da edukujete ljude o tome šta je kvalitetan sadržaj. Kao što nećete biti debeli već sledećeg dana ako pojedete čizburger u Mekdonaldsu, tako i tabloidi kao zabava mogu da budu u redu. Potrebno je da postoji razumevanje informacija koje konzumirate i postavljanje određenog balansa. Zbog toga je važna edukacija. Moramo da razumemo zašto ljudi čitaju tabloide – zato što su šaroliki, zabavni. Postoje određene stvari koje možemo da naučimo od tabloida i iskoristimo ih. Ne znači da kvalitetan sadržaj moramo da spuštamo na taj nivo. Možete da naučite neke pozitivne stvari iz načina na koji Mekdonalds prodaje hranu, ali onda da vi ponudite nešto bolje. Dakle, radi se o kombinaciji dve stvari, morate da edukujete ljude, ali i da ponudite sadržaj na način na koji ljudi to žele” – dodaje Trač.
Kada je reč o iskustvu zemalja sa većom održivošću medija nego u Srbiji, poput Sjedinjenih Američkih Država, Trač poručuje da postoji dosta pozitivnog i negativnog što bi moglo da se nauči. Izazovi su, kao i u ostatku sveta, veliki – tu je suočavanje sa dezinformacijama i borba protiv lažnih vesti. Izazovi dolaze i sa političkog, etičkog i tehničkog polja, jer se postavlja pitanje na koji način da dostavite publici sadržaj i šta je to što odlučuje da pojedinac izabere jedan medij u odnosu na drugi.
Kako zaključuje, glavna stvar je da se ne može „sedeti i čekati, već da se uvek moraju isprobavati nove stvari, kako bi se pronašao novi način dolaska do publike“.
Izvor: 021 (autor: Zoran Strika)
Foto: pixabay.com
