Brzine na auto-putevima u većini zemalja Evrope ograničene su na 130 kilometara na čas. Najniže su u Norveškoj i na Kipru, a Nemačka je jedina gde je dozvoljeno voziti maksimalnom brzinom. Pošto više od polovine vozača ne poštuje ograničenje, Evropska agencija za bezbednost saobraćaja u naredne tri godine najavila je mere koje će uvesti više reda na putevima.
Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost saobraćaja, za čak trećinu saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, kriva je brzina. Zabrinjava i podatak da na auto-putevima 59 odsto vozača vozi brže nego što je dozvoljeno, a na njima se dešava osam procenata nesreća sa smrtnim ishodom.
Obećana zemlja za ljubitelje brzina je Nemačka, gde uglavnom nema ograničenja, ali je na polovini od 13.000 kilometara preporučeno 130 km na čas.
Preporuke retko ko poštuje pa moćne mašine, koje idu 250 ili 300 kilometara na čas, uopšte nisu retkost.
Nemačko društvo za zaštitu prirode predložilo je Vladi da se ograniči brzina kretanja na nemačkim auto-putevima na 120 kilometara na čas, ali je predlog odbijen.
Prihvatanjem nove maksimalne brzine na auto-putevima od 130 kilometara, Srbija je ubrzala tranzit i priključila se većini evropskih zemalja sa identičnim ograničenjem.
Prof. Dr Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta istakao je za RTS da je ograničenje brzine jedno od najvažnijih ograničenja u bezbednosti saobraćaja.
“Vozači na auto-putu često precenjuju efekte vožnje veće brzine od dozvoljene. Ako vozi 140 umesto 130 kilometara na čas, uštedeo bi osam minuta na putu od Beograda ka Nišu, a ako bi vozio 150 kilometara na čas 15 minuta. To je malo u odnosu na rizike kojima se izlažu pri vožnji na većim brzinama.” – rekao je Antić.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su predlog Evropske agencije za bezbednost saobraćaja da svi novi automobili koji se budu prodavali na teritoriji EU, imaju graničnik za brzinu. Namera je da se ova novina uvede u naredne tri godine.
Osim graničnika brzine, novi set pravila podrazumeva i ugradnju automatskih kočnica sa detekcijom pešaka i biciklista i sistema za praćenje saobraćajne trake. Ovaj set propisa mogao bi da spase 25.000 života za 15 godina.
Izvor: RTS
Foto: pixabay.com
