a

    Ove godine se po treći put, širom sveta, 3. marta pod sloganom „Budućnost divljih vrsta je u našim rukama“ obeležava Svetski dan divljih vrsta, koji je ustanovila Generalna skupština UN na 68. zasedanju 2013. godine. Cilj obeležavanja je podizanje svesti o pretnjama koje ljudske aktivnosti predstavljaju za opstanak divljih vrsta, a ove godine akcenat je stavljen na krivolov i ilegalnu trgovinu slonovačom.

   Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, kroz nekontrolisano sakupljanje iz prirode, trgovinu i ilegalne radnje, poput krivolova i krijumčarenja divljih vrsta, predstavljaju najozbiljniju pretnju po njihov opstanak, odmah posle gubitka prirodnog staništa. Ljudske aktivnosti stvaraju veliki pritisak na divlje vrste, a sve češće dovode i do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta. Datum za obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta simbolično je izabran da se podudara sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES     Konvencija reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35.000 ugroženih vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate. Ovaj međunarodni ugovor su ratifikovale 182 države, uključujući i Republiku Srbiju još 2001. godine.

    Srbija se nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, što je stavlja i na jednu od glavnih ruta za krijumčarenje na evropskom kontinentu. Obzirom da se graniči se četiri države članice EU, Srbija je atraktivna krijumčarima, jer predstavlja jednu od poslednjih tačaka za krijumčarenu robu pre ulaska na jedinstveno tržište Evropske unije od preko 503 miliona ljudi. U poslednjih nekoliko godina carina, granična policija i nadležne inspekcijske službe beleže sve veći broj zaplena, odnosno sprečenih pokušaja krijumčarenja divljih vrsta, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata. Povećana efikasnost nadzornih organa je posledica unapređenja nacionalnih kapaciteta sprovođenje obaveza iz CITES konvencije, jednog od retkih međunarodnih ugovora koji propisuje obavezno sankcionisanje nepoštovanja njenih odredaba kroz trajno oduzimanje primeraka, izricanje novčanih i zatvorskih kazni.

   Ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije – Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenih divljih vrsta na globalnom nivou iznosi između 7 i 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nelegalne aktivnosti svrstava među prvih pet na globalnom nivou po profitabilnosti.

   Opstanak nekih od najatraktivnijih divljih vrsta direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe, kroz krivolov i krijumčarenje. Slonovi, nosorozi, tigrovi i druge velike mačke, primati, ptice grabljivice, papagaji, kopnene kornjače, pangolini i tropsko drveće najčešće su na meti krivolovaca i krijumčara. Broj ilegalno ubijenih afričkih slonova kreće se između 20.000 i 25.000 primeraka godišnje, što je izuzetno zabrinjavajući podatak obzirom da se ukupna populacija afričkog slona procenjuje na između 420.000 i 650.000 primeraka. Glavni razlog za stradanje ove vrste jeste potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom, na azijskom crnom tržištu gde rezbarena slonovača predstavlja statusni simbol. Visok intenzitet krivolova u poslednjih nekoliko godina doveo je do situacije da broj ubijenih slonova premašuje prirodni prirast ove vrste. Ako se krivolov i krijumčarenje ne suzbiju u najskorijem roku opstanak ove vrste će biti doveden u pitanje u narednih dvadeset godina.

   Na vrlo sličan način, afrički nosorozi masovno stradaju zbog potražnje za njihovim rogovima u Aziji, gde se pored lekovitih svojstava koje rogu nosoroga pripisuje tradicionalna azijska medicina, bez bilo kakvog naučnog dokaza, slepo veruje da rog nosoroga leči i rak. Ilegalna trgovina rogom nosoroga predstavlja ogroman problem za države poput Južnoafričke Republike, gde se nalazi najbrojnija populacija ove vrste u prirodi. Aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa direktno su povezane sa drastičnim porastom krivolova u poslednjih deset godina. Broj nelegalno ubijenih nosoroga u 2007. godini nije bio veći od 20 primeraka, ali je već 2013. godine taj broj premašio 1.000 primeraka, odnosno 1.215 u 2014. godini. Ovi podaci ukazuju na to da u proseku jedan nosorog strada skoro svakih 7 sati zbog krivolova. Sprečavanje drastičnog pada populacije afričkih nosoroga, odnosno krivolova i krijumčarenja njihovih rogova, takođe predstavlja prioritet za zaštitu i očuvanje divljih vrsta na globalnom nivou.

   Glavna područja iz kojih se divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima snabdeva svetsko tržište jesu podsaharska Afrika, Južna Amerika i jugoistočna Azija. Faktori koji utiču na pojavu ilegalne trgovine zaštićenim vrstama u državama porekla koje istovremeno imaju visok stepen biološke raznovrsnosti jesu opšta loša ekonomska situacija u državama gde su prirodni resursi najbogatiji, neadekvatni kapaciteti nadzornih organa za efikasno suzbijanje krivolova i krijumčarenja, nepostojanje ili nesprovođenje propisa iz oblasti zaštite i očuvanja vrsta, blage kazne za ozbiljne prestupe u ovoj oblasti, korupcija i umešanost organizovanih kriminalnih grupa. Sa druge strane, na tržištu potrošača, pre svega u Evropskoj uniji, SAD i u Kini, potražnja za divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima ne jenjava, a nezasito tržište prouzrokuje neodrživo korišćenje prirodnih resursa na globalnom nivou i pospešuje ilegalnu trgovinu.

Video spot za Svetski dan divljih vrsta možete preuzeti na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=jILZhvx_zfI

Izvor: Uprava carina Republike Srbije

Написал/ла
Без коментар

Sorry, the comment form is closed at this time.