Razgovori: Miroslav Dokman, član PK “Železničar“ iz Niša – Ruj je najveći!

   Planinski vrh Ruj (1706 m) koji spaja dve susedne države Srbiju i Bugarsku, i ove godine okupio je veliki broj planinara na tradicionalnom međunarodnom usponu prijateljstva i promocije planinarstva i zdravog života. Sedmi pohod na Ruj organizovali su Turistička organizacija opštine Babušnica i Planinarski klub „Ruj 1706“ iz Babušnice, uz podršku Planinarskog saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije pod nazivom „Pogled sa visine“. Mesto polaska bilo je selo Rakita, a u ovoj svojevrsnoj planinarsko-kulturnoj manifestaciji učestvovalo je oko 1350 planinara iz Srbije i Bugarske. Upravo je ovaj događaj i osmišljen da zbližava ljude iz dve susedne zemlje, jer ova manifestacija predstavlja zajednički pohod srpskih i bugarskih planinara na ovu planinsku lepoticu.

   Jedan od učesnika pohoda je 43-godišnji Miroslav Dokman iz planinarskog kluba „Železničar“ iz Niša. Dokman je diplomirani ekonomista rodom iz Surdulice, koji živi i radi u Nišu. Planinar je i zaljubljenik u prirodu od ranog detinjstva. Učesnik je brojnih planinarskih ekspedicija i veliki zaljubljenik u planine južne Srbije i Bugarske. Jedan je od pokretača tradicionalnog pohoda na Ruj.

   Dokman se rado se odazvao da nakon jučerašnjeg Uspona na Ruj da ekskluzivni intervju za portal „Far“ i atraktivne fotografije koje su velika uspomena na druženje sa prirodom i planinskim proplancima ovog kraja Srbije, a i Bugarske.

   * Kakvi su prvi utisci sa sedmog tradicionalnog međunarodnog uspona na Ruj?

   – Ruj je najveći! Čestitke Planinarskom klubu “Ruj 1706” iz Babušnice i Turističkoj organizaciji opštine Babušnica, organizatorima ovog događaja! Prvi utisak je da je uspon na Ruj i ove godine, isto kao i prošle, najveća i najsadržajnija planinarska akcija u Srbiji, a možda i šire. Učestvovalo je oko 1350 planinara koji su se ka vrhu Ruj, visokom 1706 metara, uputili što sa srpske strane, iz sela Rakita u opštini Babušnica, što sa bugarske strane, iz sela Zabel u opštini Trn. I sve je proteklo savršeno, potpuno bezbedno, čini se da je ovaj, sedmi uspon na Ruj, najlakše izveden (na samoj stazi), od svih prethodnih. Vodiči koje je angažovao Planinarski klub „Ruj 1706“ iz Babušnice i pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije pokrivali su svaki pedalj ove srednje zahtevne staze, bili su u toku sa svim dešavanjima, stalno komunicirali. Akcija je protekla bez ijednog problema. Učesnici zaslužuju sve pohvale na poštovanju svih pravila koje je organizator zacrtao.

   * Koliko ovakve planinarske manifestacije zbližavaju ljude, planinare i turiste iz Srbije i Bugarske?

   – Uspon na Ruj, koji se održava od 2010. godine, pokrenuo je i održavanje čitavog niza manifestacija u našim krajevima. U Babušnici se svakog novembra održava manifestacija “Vurdijada”, na kojoj se promoviše autentični proizvod lužnička vurda. Na “Vurdijadu” dolaze posetioci i privrednici iz Bugarske. Na krilima uspeha uspona na Ruj, otpočelo se sa organizacijom velikih međunarodnih planinarskih akcija na jugu Srbije: uspon od Sokobanje do Oštre čuke, akcija u selu Vrmdža kod Sokobanje, međunarodni uspon “Vlasina”, međunarodni uspon na Crnook kod Bosilegrada, međunarodni uspon na Radan planinu kod Bojnika, međunarodni uspon na vrhove Zaplanja.

   Kuriozitet je da na svim ovim akcijama dolazi znatan broj učesnika iz Bugarske, pa čak se planinari iz susedne Bugarske opredeljuju da i sam Ruj masovno pohode iz pravca sela Rakita.

   I to je razvojna šansa za sva ova područja, koja je u nekima od njih dobro iskorišćena. Odobreni su važni projekti prekogranične saradnje, probudila se nova nada i optimizam u ovim krajevima, stanje je mnogo bolje nego što je bilo pre održavanja ovakvih manifestacija.

   Sve ovo povećalo je uspeh u dobijanju srestava iz budžeta Republike Srbije za razne programe i projekte na jugu Srbije, u oblasti sporta, kulture i aktivnog odmora.

   Da ne govorim o onom najlepšem aspektu, odnosu prijateljstva, ljubavi, dobrosusedstva. Koliko je samo poznanstava i prijateljstava sklopljeno na ovim manifestacijama. Pobuđuje se ono najlepše i najplemenitije u ljudima.

   Veoma mnogo nam znače pohvale planinara iz Bugarske, znajući da je u Bugarskoj planinarenje nacionalni sport, skoro na nivou kulta. Kada oni kažu da je uspon na Ruj jedna od njima najlepših akcija, to je najbolji dokaz koliko smo na pravom putu i koliko još više moramo ostati posvećeni u budućnosti.

   * Po čemu će ovogodišnji uspon na Ruj ostati upečatljiv i da li se razlikovao od prethodih?

   – Svaki naredni uspon na Ruj nosi svoju zasebnu priču. Ovogodišnji je održan pod sloganom “Pogled sa visine”, nazvan tako po prvom romanu jednog od pokretača manifestacije, Saše Aranđelovića, pisca i filozofa iz Babušnice. Kulturni program u okviru uspona na Ruj je nešto na čemu se izuzetno insistira. I svaka akcija na Ruju ima kulturni program drugačije sadržine. Ove godine, održana je prelepa likovna kolonija na kojoj su učestvovali slikari iz Babušnice, Dimitrovgrada, Pirota i Bele Palanke. Stvarali su inspirasni predivnom prirodom planine Ruj, reke Jerme, Zvonačke reke, ljudima…

   * Pored ljubavi prema planinarstvu, šta Vas još vezuje za ovo granično područje koje krase veliki prirodni potencijali i bogatstvo flore i faune?

   – Bogata istorija i tradicija i ljudi koji su, uprkos svemu, ostali na svojim ognjištima. Od njih se može mnogo naučiti, kako se voli svoj kraj, kako se bori za bolje sutra.

   * Koliko postoji svest kod ljudu da treba iskoristiti turističke potencijale ovih krajeva, a da pritom sačuvamo prirodu i njene vrednosti?

   – Sve više ojačava svest kod stanovništva i njihovih izabranih predstavnika o tome koji su potencijali realno ostvarivi za razvoj zajednice. Drago mi je kada vidim na usponu na Ruj mnogo dece, učenika, njihovih nastavnika. Isto tako odajemo priznanje svima njima i kada organizuju akcije sa ciljem očuvanja životne sredine, podizanja svesti, radne akcije na prikupljanju otpada. To je investicija u budućnost.

   * Odakle ljubav prema planinarstvu i koje ste planine i vrhove do sada osvojili?

   – Iz ranog detinjstva, iz moje rodne Surdulice. Takoreći sam prve korake napravio na padinama Čemernika i Vardenika. Sa drugarima bih otišao na neko uzvišenje iznad Surdulice i posmatrao varoš, uživao u svemu tome, smatrao to izuzetnim.

   Od viših vrhova, izdvojio bih Musalu (2925 m), najviši vrh planine Rile i čitavog Balkanskog poluostrva, zatim vrhove planine Pirin: Vihren (2915 m), Kutelo (2908 m), Banski suhodol (2884 m), Mitikas na Olimpu (2917 m)… Oni vrhovi, ipak, koje najviše volim jesu vrhovi na jugu Srbije. Ruj (1706 m) i Rakitski kamen (1456 m) se tu izdvajaju, a uz njih i Veliki Strešer (1876 m), Crnook (1881 m), Valozi (1830 m), Mečit (1756 m)…

   * Kakvi su planovi za naredni period?

   – Na krilima velikog uspeha postignutog na sedmom usponu na Ruj, ekspedicija predvođena Zoranom Pavlovićem Paćom iz Planinarskog kluba “Predejane”, od  5. do 16. jula odlazi u Rusiju, sa ciljem da se popnemo na najviši vrh Evrope – Elbrus (5642 m) na planini Kavkaz. Ovo će biti veliki izazov za svo 17-oro učesnika. Optimisti smo, a i naš vođa Zoran Pavlović veruje da ćemo se svi popeti na krov Evrope. Da vidimo kakav je “pogled sa visine” i sa te tačke.

   * Kakvu poruku možete uputiti svim ljubiteljima prirode, planinarima, ali i državi?

   – Isto ono što je pre više od jednog veka govorio i Aleko Konstantinov, utemeljitelj planinarskog pokreta u Bugarskoj i na čitavom Balkanu – da se odlazi u prirodu, da se na taj način upoznaju naše zemlje i da će se tako na pravi način zavoleti. Planinari su zadovoljni podrškom koju dobijaju od države, jer Ministarstvo omladine i sporta sve više sredstava opredeljuje Planinaskom savezu Srbije. Na kraju, ta podrška jača i planinarske klubove. Naravno, ova podrška bi mogla da bude i snažnija, i upravo su akcije poput uspona na Ruj nešto što će koristiti celokupnoj planinarskoj zajednici i svim klubovima.

   * Iako još uvek zvanično postoji administrativna granica između Srbije i Bugarske, koja je prethodnih decenija bila čak i gvozdena, da li su planinari razbili sve barijere i dokazali da granice ne treba da postoje među ljudima?

   – Da, sa početkom održavanja uspona na Ruj i – konačno. Možda čak među planinarima i nije bilo takvog poimanja ograničenja, granica i svega ostalog. Planinari su posebni ljudi. Uspon na Ruj je pokazao da granica jeste adminisrativni pojam, ali da nije nešto što će ometati ljude i narode, već, naprotiv, pobuditi najbolje u nama. To je prepoznao i Planinarski savez Srbije, te je ove godine odredio da upravo uspon na Ruj predstavlja Srbiju na manifestaicji „Eurorando“ u Švedskoj, koju organizuje Evropska pešačka asocijacija. To je najveći evropski festival planinarstva, pešačenja i zdravog života. Održava se na temu „Energija“. Prepoznata je energija koja je u našim pograničnm krajevima pretvorila pesimizam u optimizam i koja je pokrenula mnoge korisne stvari i iznedrila divne i sposobne ljude.

P. Videnov

Foto: Miroslav Dokman