Majkl Davenport i Nebojša Stefanović u poseti Dimitrovgradu

   Ambasador Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, danas je zajedno sa potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem posetio pripadnike granične policije i Prihvatno-tranzitni centar u Dimitrovgradu. Davenport je pre toga boravio u Nišu, gde je Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla“ donirao set od 50 akademskih knjiga o Evropskoj uniji na engleskom jeziku. U EU info kutku Niš Davenport je prisustvovao i sastanku Tima Evropa Srbija, mreže nezavisnih nacionalnih eksperata koji se bave različitim aspektima procesa evropskih integracija.

   U svojoj poseti Dimitrovgradu, ambasador Davenport, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, šefica Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Lidija Marković i predstavnici ambasada Republike Češke, Mađarske i Slovačke u Srbiji obišli su Regionalni centar granične policije prema Republici Bugarskoj, gde su razgovarali sa predstavnicima policijskih snaga Srbije i EU i upoznali se sa projektima EU i rezultatima koji su do sada ostvareni. Graničnoj policiji uručena je i donacija u vidu terenskog patrolnog vozila.

   “Drago mi je da smo ovde na našoj državnoj granici u Dimitrovgradu i da imamo priliku da vidimo sprovođenje dobre aktivnosti kroz ‘Specijalne mere 2’, koje Republika Srbija radi uz pomoć EU, i koja podrazumeva pristup 50 policijskih službenika iz Slovačke, Češke i Mađarske, koji se trenutno nalaze na našim državnim granicama”, istakao je ministar Stefanović. Kako naglašava, kroz finansiranje ovih aktivnosti povećava se bezbednost Republike Srbije i njenih državnih granica, obezbeđuje se bolja kontrola migratornih tokova i sprečavaju se ilegalne migracije.

   Ističući važnost dobre saradnje, Stefanović je izrazio posebnu zahvalnost kolegama iz Slovačke, Mađarske i Češke, IOM-u i drugim institucijama koje su pružile svoju pomoć, ali i kolegama iz susedne Bugarske:

   “Kroz zajedničke patrole, susrete i aktivnosti radimo zajedno na suzbijanju svih vidova kriminaliteta. Zahvalni smo na tome što Bugarska kao država, ali i bugarska policija, razumeju značaj suzbijanja ilegalnih migracija”, rekao je ministar Stefanović, i naglasio da ovakva saradnja pokazuje da i u ovom regionu možemo da napravimo izuzetan napredak kroz zajednički rad i međusobno razumevanje. 

   Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu urađeno je dosta na suzbijanju svih vidova kriminaliteta, naročito pokušaja krijumčarenja ljudi, a Republika Srbija je od početka migrantske krize zbog ovih krivičnih dela privela oko 2.000 ljudi.

   “Uz velike napore ljudi na terenu, pokušavamo da obeshrabrimo svakog ko hoće da zloupotrebi migrantsku krizu za izvršenje bilo kakvog krivičnog dela, ali i da sprečimo da se kroz migrantski talas ugrozi bezbednost Republike Srbije i drugih evropskih država. Republika Srbija se ponaša kao odgovoran partner, koji na ozbiljan način štiti svoju državnu teritoriju, ali i teritoriju drugih evropskih država”, izjavio je Stefanović. On je izrazio uverenje da je ovo dobar primer kako institucije funkcionišu, kako se dobro funkcioniše i kroz pomoć EU, pogotovo za zemlju koja još uvek nije država članica, i dodao:

   “Nadam se da ćemo kroz nastavak ovih specijalnih mera i u narednoj godini moći da unapredimo naš rad i da će naša granična policija postati još efikasnija.”

   Svoje zadovoljstvo saradnjom i zahvalnost partnerima izrazio je i ambasador Davenport, koji je istakao da EU sprovodi ovakav projekat po prvi put u Srbiji. 

   “Ovo je sjajan primer projekta koji se sprovodi uz tesnu saradnju i partnerstvo svih strana, i već vidimo konkretne rezultate ove saradnje”, rekao je Davenport, i dodao: “Nije reč samo o opremi koju smo finansirali, već takođe i o vrlo plodotvornoj razmeni iskustava među stručnjacima i policajcima iz sve četiri evropske zemlje. Sigurno ćemo nastaviti sa ovom vrstom saradnje i u budućnosti.”

   Šef Kancelarije IOM-a u Srbiji Lidija Marković istakla je da su, s obzirom na veoma kompleksnu situaciju u svim zemljama koje su obuhvaćene povećanim prilivom migranata izbeglica, kao i izazove i probleme sa kojima se suočava Republika Srbija, ovaj projekat i finansijska sredstva EU velika podrška aktivnostima i prioritetima koje je upravo Vlada Srbije definisala svojim Nacionalnim planom za odgovor u migrantskoj krizi. 

   “Komponenta ‘Specijalne mere 2’ koju sprovodimo zajednički, u partnerstvu, pre svega se odnosi na podizanje operativnih i tehničkih kapaciteta pripadnika granične policije Republike Srbije, ali je takođe stvorena i dobra platforma za razmenu iskustava i znanja za dnevno koordinisanje i razmenu veština koje su gostujući policajci iz ove tri zemlje članice, Mađarske, Češke i Slovačke, doneli sa sobom, i koje zajednički sa pripadnicima srpske granične policije razmenjuju na dnevnom nivou. Što se tiče opreme, važno je spomenuti da je u toku postupak nabavke specijalizovane opreme za nadzor državne granice, i njena vrednost iznosi 380.000 evra”, rekla je Lidija Marković.

   Nakon posete Regionalnom centru granične policije, Davenport je zajedno sa državnim sekretarom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Draganom Todorovićem, predsednikom opštine Dimitrovgrad Vladicom Dimitrovim i predstavnicima Komesarijata za izbeglice i migracije, ambasade Nemačke i organizacije ASB obišao Prihvatno-tranzitni centar za migrante u Dimitrovgradu, koji je izgrađen sredstvima Evropske unije i Nemačke.

   Predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov rekao je da će ovaj centar pružiti utočište prvenstveno porodicama sa decom koje čekaju svoj red na izlazak iz zemlje, ali i iskazao zadovoljstvo načinom na koji se u doba migrantske krize ponašaju stanovnici Dimitrovgrada:

   “Stanovništvo opštine Dimitrovgrad je pokazalo jedan vid empatije i humanog postupanja prema svim tim ljudima, i u opštini Dimitrovgrad nismo imali nijedan incident ozbiljnije prirode niti među migrantima, niti između migranata i lokalnog stanovništva”, tvrdi Dimitrov.

   Prema rečina Ivana Gerginova, pomoćnika komesara za izbeglice i migracije, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije trenutno raspolaže sa 5 stalnih centara za tražioce azila i 14 privremenih tranzitnih stanica, od kojih je jedna u Dimitrovgradu. Na teritoriji Pirotskog okruga, pored centra u Dimitrovgradu kapaciteta oko 80 mesta, biće otvoren i centar u Pirotu sa smeštajnim kapacitetom od 200 do 250, kao i centar „Divljana“ sa još 200 mesta. S obzirom na činjenicu da se od prosečnog vremena zadržavanja migranata u zemlji na početku krize, koje je bilo 24 do 48 sati, taj period povećao na 6-7 meseci, uslovi za smeštaj izbeglica moraju biti na mnogo višem nivou, smatra Gerginov.

   U ovom momentu smešteno je 5.300 ljudi, dok oko 1.200 njih nekontrolisano živi na nivou Savskog amfiteatra u Beogradu. Institut za javno zdravlje „Dr Jovan Batut“ procenjuje procedure zdravstvene zaštite, i one se, kako tvrdi Gerginov, primenjuju u svih 19 centara u zemlji. Najveći procenat izbeglica koje trenutno imamo u Republici Srbiji su Avganistanci, koji čine oko 50% ukupnog broja migranata. Za njima idu Iračani, Sirijci, Iranci i Pakistanci, a izvestan broj tražilaca azila u Srbiji je sa Kube.

   “Obaveza mi je da istaknem veliku zaslugu i pomoć, posvećenost i profesionalizam ljudi iz delegacije EU koji su nam u migrantskoj krizi od maja meseca prošle godine pa do danas jedini pružili ozbiljnu pomoć kao državi Srbiji”, naglasio je Gerginov.

   Ambasador Davenport istakao je da je izgradnja Prihvatno-tranzitnog centra u Dimitrovgradu jedan veliki projekat EU za pomoć Srbiji u suočavanju sa velikim izazovom koji predstavlja talas migranata.

   “Naš zadatak je ne samo da finansiramo izgradnju novih i rekonstrukciju starih objekata, već takođe nastavljamo i sa finansiranjem tekućih troškova prihvatnih centara u Srbiji”, rekao je Davenport. On je naglasio važnost partnerstva između Vlade i nevladinih organizacija, saradnje sa ASB-om i drugim domaćim i međunarodnim organizacijama koje, kako je rekao, igraju vrlo veliku ulogu u ovoj zajedničkoj borbi.

   “Srbija se na vrlo human način bavi ovim problemima, i to vidimo i ovde u Dimitrovgradu”, istakao je Davenport na kraju svog obraćanja.

   Državni sekretar Dragan Todorović izneo je mišljenje da su pohvale upućene Srbiji kao jednom od najpozitivnijih primera kako se treba odnositi prema ljudima u nevolji veliko priznanje za našu Vladu. On je naglasio da Vlada Republike Srbije uprkos velikim finansijskim problemima iznalazi mogućnosti da, u saradnji sa nevladinim i međunarodnim organizacijama, izgradi i privede nameni i ovakve objekte. Todorović je naglasio i da u našoj zemlji imamo jedan humani, ljudski, hrišćanski pristup rešavanju problema i pomaganju ljudima koji su se ovde našli, i dodao:

   “Svedoci smo da se u ovom Prihvatno-tranzitnom centru danas nalazi mnogo dece. Zamislite kako bi bilo da ta deca nemaju gde da budu, da prespavaju jednu noć napolju na ovoj hladnoći. Mi želimo da pomognemo tim ljudima, imajući u vidu da oni ne žele da ostanu ovde i da je njihova destinacija negde drugde. Želimo da im ovde bude koliko-toliko bolje, da ih smestimo na jedan dostojanstven način, i da pamte boravak u Srbiji u jednom dobrom svetlu.” 

   Takođe, Todorović se zahvalio svim žiteljima opština u kojima se nalaze prihvatno-tranzitni centri, kao i  svim ljudima iz bezbednosnih struktura koji rade na tome da se preduprede eventualni konflikti. Ipak, kako kaže, za sada nema nikakvih bezbednosnih problema, te nije ugrožena bezbednost niti ljudi koji su se obreli na našim prostorima, niti lokalnog stanovništva. 

   Prema rečina Catrin Czyganowski, šefa ekonomskog odeljenja ambasade Nemačke, Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke podržalo je izgradnju ovog prihvatnog centra sa 100.000 evra.

   “Današnja poseta Dimitrovgradu i razgovori koji su ovde vođeni su jasni pokazatelji koliko se ova izbeglička kriza tiče svih nas”, rekla je ona, i izrazila uverenje da se zajedničkim snagama i prekograničnom saradnjom ta kriza ipak može savladati. “Želim da istaknem da Nemačka u okviru EU zajedno sa svojim partnerima predano radi na tome da nađe održiva rešenja. Istovremeno, Nemačka želi da sarađuje veoma tesno i sa Srbijom na ovom problemu, jer zna da je upravo Srbija veoma opterećena ovom izbegličkom krizom. Nemačka podržava Srbiju ne samo kroz finansijska sredstva EU nego i bilateralno, i to do sada sa 4 milona za razne projekte u Srbiji”, izjavila je Czyganowski. Takođe, posebnu zahvalnost izrazila je ASB-u, koji, kako je rekla, kao organizacija već dugo godina sarađuje sa nemačkom vladom, i angažuje se u humanitarnoj pomoći za izbeglice kako u Srbiji, tako i u svetu. 

D. Jelenkov

Foto: Ivica Ivanov