U predvečerje najvećeg bugarskog praznika: DOKUMENTARNI FILM „ISTINE O ČOVEKU I ŽIVOTU“ PRED NIŠKOM PUBLIKOM

   Tradicionalno, povodom 3. marta, Dana oslobođenja Bugarske, u Nišu se održava manifestacija posvećena bugarskom filmu, a ove godine, program je proširen i filmovima iz Makedonije i Srbije, te je naziv manifestacije promenjen u „Dani bugarskog i balkanskog filma“. Organizatori ovog festivala, veoma važnog za produbljivanje srpsko-bugarskog prijateljstva i kulturne saradnje dve zemlje, jesu Generalni konzulat Republike Bugarske u Nišu, potom Zavičajno udruženje „Caribrod“ i Niški kulturni centar.

   U četvrtak, 2.marta, dan posle tradicinalnog praznika „Baba Marta“ i dan pre najvećeg praznika Bugarske, sala Niškog kulturnog centra bila je mala da primi sve poštovaoce bugarskog filma i sve poklonike prijateljstva Srbije i Bugarske. Najpre je prikazan igrani film „Iza kadra“, snimljen 2010. godine u režiji Svetoslava Ovčarova, koji je nastao po istinitoj i potresnoj priči, porodičnoj drami, koju je proživela bugarska porodica Krstev. Nevidljivom rukom, službe bezbednosti lagano su stezali kanap oko ove porodice, a ovim ostvarenjem reditelj Ovčarov podsetio je na višedecenijska kršenja ljudskih prava u Bugarskoj u vreme komunističke diktature.

   Caribrodski stvaraoci uvek prijatno iznenade nišku publiku svojim dokumentarnim ostvarenjima. Pre godinu dana, Nišlije su imale priliku da pogledaju dokumentarni film „Zlatan Dudov“, reditelja Petra Videnova, o proslavljenom filmskom umetniku iz Caribroda, ostvarenom u svetskim razmerama.

   Ako se niško prikazivanje „Zlatana Dudova“ poklopilo sa početkom rada dvojezičnog portala „Far“, sada je novi dokumentarni film koji je stvorio Petar Videnov – „Istine o čoveku i životu“, prikazan na prvi rođendan portala „Far“.

   Petar Videnov u filmu „Istine o čoveku i životu“ upoznaje nas sa životom još jednog slavnog umetnika iz Caribroda. Ili iz sela Željuša, da budemo precizniji i da ispoštujemo i selo koje je pohodio i kome je pisao i veliki Aleko Konstantinov.

   Metodi Meta Petrov (1920-1995) bio je slikar, ilustrator, karikaturista i strip crtač, ovenčan nagradama na festivalima širom sveta. Osvajao je Metodi Petrov nagrade u Japanu, Kanadi, Turskoj, Bugarskoj, bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Velikoj Britaniji…

   Petar Videnov na maestralni način, u filmu koji traje tek 23 minuta, predstavlja život Metodi Petrova i pokušava da otkrije kako je i odakle veliki umetnik crpeo inspiraciju. Film sadrži i retke video zapise razgovora sa Metodi Petrovom, načinjene pred kraj njegovog života. Režiser Videnov kombinuje prikazivanje isečaka iz stripova Mete Petrova, njegove karikature i kazivanja savremenika i poštovaoca. U filmu o Meti Petrovu govore njegov rođak Krum Veličkov, njegov prijatelj, akademski vajar Dimitar Iliev, kao i prof. Marjan Milanov.

   Otkrivamo kako je drugi svetski rat prekinuo briljantne studije likovne umetnosti mladom Meti Petrovu, kada je on iz Beograda bio prinuđen da se preseli u Sofiju, i kako je u Sofiji u ratnim godinama stvarao stripove, od kojih su, za sada, tek neki pronađeni. Dalje pratimo povratak Metodi Petrova u bivšu Jugoslaviju i njegovo stradanje i progon na Goli otok, od strane komunista kojima se nisu dopadale njegove karikature sa naglašenim kritičkim osvrtom na stanje u društvu.

   Metodi Petrov je najduže vremena radio kao ilustrator i karikaturista u listu „Bratstvo“, čak 33 godine, i u dečjem listu „Drugarče“. U ovom periodu, Metodi Petrov osvojio je najviše inostranih nagrada za svoje karikature i ovaj period smatra se njegovim najplodnijim.

   Metodi Petrov je, radeći za „Bratstvo“, stvarao svojevrsni strip serijal, sa glavnim likom „Bai Onzi“ (Бай-Онзи) – što znači „čiča onaj“ ili „onaj čiča“, a prenosno označava bezličnog čoveka, koji pokušava da preživi svakodnevicu suočen sa brojnim društvenim problemima: korupcija, socijalna nepravda, male plate, visoki troškovi života.

   Govoreći o ovom stripu, Marjan Milanov je uporedio serijal „Bai Onzi“ sa satirom Radoja Domanovića. Utisak koji nadopunuje ovu tvrdnju je da „Bai Onzi“ neverovatno podseća na „Bai Ganja“ Aleka Konstantinova (Бай-Ганьo), Bugarina koji putujući po Evropi posle slaganja karata svetskih sila, upada u nevolje svakodnevice i besmisla.

   U ovako kratkom filmu, očigledno, Petar Videnov kazao je mnogo o Metodi Meti Petrovu i caribrodskom mentalitetu. Publici je svakako bilo veoma simpatično da u filmu može čuti i bugarski i srpski jezik, ali i šopski dijalekt, zavisno od sagovornika.

   Film „Istine o čoveku i životu“ inspiriše za nova istraživanja o značajnim ljudima caribrodskog kraja, o tradiciji i kulturi. Upoređujući ovaj film sa filmom „Zlatan Dudov“, pomalo tužno se zaključuje da se o ovakvim velikanima nedovoljno zna, da šira javnost ne poseduje značajnija saznanja o njihovom životu i radu. Sve bi bilo mnogo drugačije da je još pre par decenija, bilo dobre volje, inicijative i sredstava da se ovakvi filmovi još tada snime.

   Ovako, od reditelja Petra Videnova očekuje se da nadoknadi propušteno i da svojevrsnom hiperprodukcijom predstavi ono najbolje što je Caribrod posedovao i još uvek ima. Odličan utisak o kvalitetu filma i njegovoj produkciji odaje i kvalitetan izbor muzike.

   Film „Istine o čoveku i životu“ producirala je kuća “Positive Production” sa producentom Ivicom Ivanovim., Podršku su dali Udruženje “ Balanstra”  i Nacionalni saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji i Opština Dimitrovgrad. Premijerno, film je prikazan 24.novembra 2016.godine u Dimitrovgradu.

   Celokupnoj prijatnoj i prazničnoj atmosferi doprinelo je i prisustvo Njegove Ekselencije, generalnog konzula Republike Bugarske u Nišu, g. Edvina Sugareva, i konzula, g. Hrista Hristova.

Miroslav Dokman

Foto: Miroslav Dokman

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.