U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata. Iz tog razloga proizvođači od trenutka stvaranja plantažnog uzgoja voća bore se da reše taj problem.
Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka od mraza mogu stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do +2°C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2°C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8°C dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše.
Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka… Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Kod istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd. U kontinentalnim uslovima u Vojvodini na osnovu višegodišnjeg proseka opasnost od poznih prolećnih mrazeva postoji sve do 5. maja.
Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše. Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način – paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka. Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ograničenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3°C, što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva.
Mimica Kostić Đorđević, dipl. ing. аgronomije – PSSS Pirot
Foto: D. A. Videnov
