Saveti agronoma: Preporuke Komisije za ocenu stanja useva kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu roda 2017. godine

Uslovi tokom vegetacione sezone 2017. godine pogodovali su ostvarenju infekcije gljivama koje mogu u povoljnim uslovima skladištenja sintetisati opasne mikotoksine. Komisija za ocenu stanja useva kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, predložila je set preventivnih i drugih mera kojih se moraju pridržavati proizvođači i skladištari kukuruza u cilju sprečavanja biosinteze aflatoksina i drugih mikotoksina u zrnu kukuruza roda 2017. godine.
PREPORUKE ZA PROIZVOĐAČE O NAČINU PREGLEDA U POLjU, PREVENTIVNIM MERAMA I ČUVANjU KUKURUZA U KLIPU ILI ZRNU
1. Preventivne mere u polju (važe za male i velike proizvođače)
Vizuelne preglede u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, uklanjanjem komušine i pregledom klipova sa 100 biljaka. Ukoliko postoji više od 10% klipova sa simptomima truleži to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14% vlage.


Pre berbe redovno pratiti i sadržaj vlage u zrnu, ukoliko postoje uslovi za brzo sušenje zrna (do 48 sati) kukuruz brati sa 23% vlage. Ukoliko ne postoje takvi uslovi, sačekati da vlaga padne na 14% pod uslovom da nije došlo do pojave intenzivnh simptoma.
Berba – Kombajn podesiti tako da pravi što manja oštećenja. Ukoliko je berba ručna, uklanjati klipove sa simptomima. U najvećem broju slučajeva ranija berba znači i manju koncentraciju mikotoksina.
2. Sušenje zrna (važe za male i velike proizvođače)
Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i sinteza mikotoksina. Sušenje zrna do 14% vlage treba obaviti u roku od 24-48 sati posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, jer će se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga, potrebno je ohladiti zrno posle sušenja, a pre skladištenja.


S obzirom da u našoj zemlji od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada manjim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Stoga se kukuruz uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima. U takvim uslovima klipove treba pažljivo pregledati i odbaciti sve sa promenjenom bojom (crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima (viviparija), mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je relativna vlažnost 55% do 75%, a temperatura 40 do 150C .
3. Čuvanje zrna (važe za male proizvođače)
1. Obezbediti ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja zrna i održavati higijenu tokom skladištenja. Svi prostori za čuvanje moraju biti pre unošenja zrna higijenski ispravni, a kasnije se moraju redovno kontrolisati uslovi u njima;
2. Obavezno odvojiti rod 2017. godine od prošlogodišnjeg roda.
3. Ne skladištiti kukuruz na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije.
4. Sprečiti mehaničke povrede i oštećenja od insekata.
5. Skladišni prostor mora imati neometan protok vazduha, odnosno obezbeđeno aktivno ili pasivno provetravanje.
6. Održavati odgovarajuću temperaturu u skladištu.
Temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištima utiču i na sastav mikoflore zrna. Gljive se u skladištu na temperaturi 5-100C razvijaju veoma sporo, a na temperaturi iznad 200C veoma brzo.
7. Redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu i odbaciti bolesne klipove.
Trulež klipa u zavisnosti od prouzrokovača može biti različite boje – zelene, bele, crne ili jarko crvene. Za sada ne postoje fungicidi koji su efikasni u sprečavanju razvoja gljiva na zrnu kukuruza za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata, pod različitim imenom, na bazi organskih kiselina, kao što su propionska i izobuterna kiselina ili mešavine ovih kiselina s amonijum izobutiratom. Ove kiseline ne odstranjuju prethodno nastale mikotoksine na zrnu, ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina.
4. Silaža
Ne koristiti silažu bez prethodno izvršene potpune fermentacije.

Zoran Panajotović, dipl. ing. zaštite bilja

Foto: PSSS Pirot

Написал/ла
Без коментар

Оставете коментар