Stara planina je područje sa najviše vodopada u Srbiji. Za sada se zna za postojanje preko stotinu, manjih ili većih vodopada, na ovom ogromnom prostranstvu. Do onih najvećih: Čunguljskih, Piljskih, Koprenskog, Krmoljskog, Kurtulskog… planinarska društva i klubovi iz Srbije i Bugarske često organizuju svoje pohode. Nevericu izaziva činjenica da se za mnoge staroplaninske vodopade nije znalo do pre petnaestak godina. I zaista, tek je angažovanjem čuvenog učitelja Vladimira Manića, koji živi i radi u Nišu, a rođen je u selu Izatovci, u oblasti Visok, u opštini Dimitrovgrad, u zadnjih dvadesetak godina, široj javnosti postepeno otkrivan i predstavljan deo po deo prirodnog bogatstva Stare planine.
Planinari koji pohode Staru planinu, po sada odlično uređenim i obeležnim stazama, teško će poverovati u priče svojih vodiča da su, recimo, Piljski vodopadi otkriveni tek 2002.godine, od strane Vladimira Manića i njegovih saradnika. I zato ono što su prethodne generacije planinara i ljubitelja prirode propustile da dožive, da obilaze vodopade koji su svima relativno blizu, sada njihovi naslednici nadoknađuju.
I ponovo je jedna akcjia Planinarskog društva “Preslap” iz Niša bila svojevrsna pozivnica za okupljanje planinara iz Srbije i Bugarske na jednom izuzetnom i nesvakidašnjem odredištu, kakvi su Donji Piljski vodopad i Gornji Piljski vodopad. U nedelju, 5. novembra 2017. godine, u danu koji je bio pravi “zlatni jesenji” preko stotinu planinara iz Niša, Leskovca, Pirota, Zaječara, Beograda i Sofije došlo je u selo Topli Do, u poslednji kutak civilizacije pre ulaska u netaknutu divljinu Stare planine.
Akciju je osmislio Nenad Stevanović, planinar koji se svrstava u jedog od najboljih poznavalaca Stare planine. Nenad godinama unazad pohodi Staru planinu, učestvuje u istraživanjima, i sada ne postoji staroplanlinski vrh, vodopad ili pećina koju Nenad nije stigao da spozna.
Sliv Toplodolske reke ili “srpskog Kolorada”, kako se ova čudesna reka drugačije naziva, obiluje životom. Sve ovde buja, na svakih dvestotinak metara je izvor vode, potok, reka… Selo Topli Do, ušuškano u udolinu, na ušću Javorske reke u Toplodolsku, sa mnogo starinskih kuća, pruža toliko zadovoljstva, iz svoje starine, dobrote – da je idealno mesto za polazak do vodopada kojih ovde ima zaista mnogo.
Akcija Planinarskog društva “Preslap” do Piljskih vodopada bila je zamišljena tako da svi planinari dođu do Donjeg Piljskog vodopada, a da se oni iskusnji i odvažniji popnu i do Gornjeg Piljskog vodopada. Do Donjeg Piljskog vodopada staza zaista nije teška, odlično je obeležena, i ova deonica pogodna je za sve rekreativce. Staza vodi uzvodno kraj Javorske reke, njenom levom obalom, a odmah iznad desne obale uzdiže se deo Stare planine koji vodi znatno više – ka Babinom zubu, Žarkovoj čuki i Midžoru. Svojom oštrinom, iznad leve obale Javorske reke, kao svojevrsni čuvar sliva Toplodolske reke, izdvaja se vrh Pilj ili Piljska stena. Neposredno ispod Piljske stene ugnezdio se Gornji Piljski vodopad, a od njega, barem vazdušnom linijom, nije daleko ni Donji vodopad. Ipak, ova dva vodopada razdvajaju strme litice, za čiji prelazak je potrebna izuzetna snaga i penjačka veština prethodno stečena na brojnim planinarskim akcijama.
Donji Piljski vodopad udaljen je od sela Topli do jedva 5 kilometara. Najvećim delom, ova staza je široka, potpuno bezbedna, sem zadnjih dvestotinak metara kada treba pomalo i improvizovati kretanje uz samu obalu Lisevskog dola. U ovome su,naravno, svi planinari uspeli i za svoj trud i nešto malo prolivenog znoja dobili najlepšu moguću nagradu: Donji Piljski vodopad, visok čak 65 metara!
Nekako, Donji Piljski vodopad, zbog vijugave staze na prilasku ka njemu, može se videti tek kada mu se sasvim priđe. A tada, kada podignemo pogled prema gore – teško i da se može videti odakle se to ogromna količina vode obrušava u vir ispod vodopada.
Dugo, dugo vremena planinari su ostali kraj Donjeg vodopada. Svi su se divili prirodnoj snazi koja ovde, iz svake kapi vode, iz svakog zvuka koji proizvodi huk vodene mase – izbije i ne prestaje da izbija! Neki su prikupljali snagu za avanturu koja ih je čekala – grupa koja se kasnije penjala ka Gornjem vodopadu. Oni koji su se odlučili za povratak sa Donjeg vodopada, ugrabili su još koji minut ne bi li još samo malo posmatrali ovo čudo prirode!
Gornji Piljski vodopad duplo je niži od Donjeg. Doći do njega, već je pravi planinarski podvig. Odmah kada se prođe Donji vodopad, pred planinare je priroda postavila veliku prepreku – liticu oštru i strmu, na koju se treba popeti, a onda tek skrenuti ponovo do toka Lisevskog dola. Nekoliko puta se pralazi ovaj potok, sve dok se ne krene na uspon drugom liticom. Ovde planinarskih staza nema, jer je strmina ogromna, i sve se svodi na umešnost vodiča i pojedinačne sposobnosti planinara. Tek kada se dođe do samog vodopada, uspon se završava, i nailazi se na šumski put, kojim se može lagano spustiti do Javorske reke i Toplog Dola. Dva vodopada, stoga, odvojena su ogromnom liticom, čijim podnožjem vodi put do Donjeg vodopada, a gornjim delom vodi put sa Gornjeg vodopada.
U vodički tim Planinarskog društva “Preslap” na ovoj akciji bio je uvršten i Nedeljko Neđa Pešterac, čuveni planinar iz Kruševca, jedan od glavih instruktora Službe vodiča Planinarskog saveza Srbije i pripadnik Gorske službe spasavanja Srbije. Neđa je veliki prijatelj Planinarskog društva “Preslap”, i na ovoj akciji je trebao biti gost ovog društva. Sam Neđa je, međutim insistirao da bude uvršten u vodički tim i da dobije zaduženja na akciji. To govori o veličini ovog čoveka!
M. Dokman
Foto: M. Dokman/P. Ratković/S. Vasković
Povezane vesti:
FOTO: Pozivnica za peti međunarodni vlasinski uspon: Planinari iz Srbije, Bugarske i Makedonije dolaze na Čemernik
Ekskluzivno: Razglednica sa Triglava i Prisojnika – PAĆINI ALPINISTI NA KROVU SLOVENIJE
Ko kaže da su žene slabiji pol? Jelena i Karolina na najvišim planinskim vrhovima
Druženje planinara iz Niša i Sofije: Sedam vrhova planine Vitoše i izvor reke Strume
