Srbija mora da krene napred u rešavanju nasleđa iz prošlosti, da uspostavi adekvatno okruženje za rad medija i da ukloni preostale prepreke kad je u pitanju inkluzivno obrazovanje, saopštio je Nils Muižnieks, komesar Saveta Evrope. Kampanje klevetanja i drugih oblika pritisaka na novinare pojačani su i dovode do autocenzure, napomenuo je.
Komesar Saveta Evrope zadužen za ljudska prava, podsetimo, bio je u četvorodnevnoj poseti Srbiji.
Napominjući da je važan korak napred u rešavanju nasleđa prošlosti, uključujući i pitanje nestalih tokom devedesetih, nedavni razgovor predsednice Hrvatske i predsednika Srbije, komesar je pozvao zemlje regiona, uključujući i Srbiju, da pojačano rade kako bi uklonili prepreke u rasvetljavanju sudbina nestalih. On je naveo da to treba da uključi i otvaranje vojnih i policijskih arhiva koje mogu da sadrže važne informacije u vezi sa nestalim osobama.
Muižnieks naglašava da uporna nekažnjivost pojedinih ozbiljnih kršenja ljudskih prava negativno utiče na pravdu i trajni mir u regionu. Komesar je napomenuo da informacije koje dobija ukazuju na to da postoji, poslednjih meseci, napredak kad su u pitanju procesi u vezi sa ratnim zločinima počinjenim devedesetih godina i da je regionalna saradnja u ovoj oblasti nastavljena. Komesar je pozvao vlasti da obezbede da počinitelji ozbiljnih kršenja ljudskih prava, tokom devedesetih, budu izvedeni pred lice pravde, bez daljeg odlaganja.
“Svaki dokument koji može osvetliti ozbiljna kršenja ljudskih prava počinjenih tokom ratova i koji može da omogući delotvornu istragu ovakvih krivičnih dela, treba staviti na raspolaganje relevantnim institucijama, a odluke po kojima su neki dokumenti proglašeni državnom tajnom treba revidirati u skladu s relevantnim preporukama Poverenika za informacije od javnog značaja”, kaže.
Konstatujući, sa žaljenjem, da nije postignut napredak u stvaranju sveobuhvatnog mehanizma obeštećenja za sve žrtve rata, komesar poziva vlasti da ovo pitanje postave više na svojoj agendi, uzimajući u obzir zakonodavne primere iz regiona, posebno one koje se tiču obeštećenja za žrtve seksualnog nasilja tokom rata.
Komesar je izrazio ozbiljnu zabrinutost što je određenim osobama koje su osuđene u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju data mogućnost da za javnim govornicama iznose svoje poglede i negiraju zločine za koje su bili osuđeni, dok se vodeći političari ne distanciraju od njih, čak ih uključuju u neke političke procese. Ovakav pristup suočavanju s prošlošću je štetan za pomirenje u regionu i predstavlja uvredu za žrtve tih zločina, naglasio je. Uz to, odrastanje mladih u Srbiji u duhu mira, tolerancije i poštovanja drugih biće teško dok se lica osuđena za ratne zločine u društvu tretiraju kao heroji, dodao je Muižnieks.
Komesar je, kako se navodi u saopštenju, sa zadovoljstvom konstatovao dodatni napredak koji je Srbija napravila kad je u pitanju registracija rođenja pripadnika romske populacije, i izdavanja ličnih dokumenata. Navedeno je da komesar podstiče vlasti Srbije da naprave dodatne napore kako bi i preostalih 2000 slučajeva Roma koji nemaju lična dokumenta.
Što se tiče slobode medija, rekao je da su svi medijski radnici sa kojima se sreo preneli da Srbija ima solidan zakonodavni okvir.
Istakao je da Srbija ima odlične istraživačke novinare, a naglasio je i važnost rada Poverenika za informacije od javnog značaja. Komesar je rekao da tu instituciju vlast treba u potpunosti da podržava i da odluke poverenika treba u potpunosti poštovati.
Međutim, kako se navodi, komesar je primetio mnogo zabrinutosti zbog pogoršanja situacije za rad novinara i medija sada, a u odnosu na njegovu prethodnu posetu.
Istakao je, kao pitanje koje izaziva zabrinutost, problem bezbednosti novinara, uprkos, kako je navedeno, naporima vlasti da obezbede bolji institucionalni odgovor na zločine nad novinarima. S tim u vezi, dodao je da je nekoliko takvih slučajeva efikasno gonjeno.
Kampanje klevetanja, zapaljive retorike i drugi oblici pritisaka na novinare pojačani su i doveli su do autocenzure, obeshrabrujući novinare da obavljaju svoj važan posao, naveo je komesar. Pozvao je vlasti istraže i procesuiraju sve zločine nad novinarima.
Političare je pozvao da nedvosmisleno osude sve oblike nasilja nad novinarima koji, kako je naveo, igraju ključnu ulogu u društvu.
Muižnieks se osvrnuo i na projektno finansiranje medija, uvedeno 2014. Nedostatak transparentnosti, politički motivisane odluke i finansiranja dodeljena tabloidima i medijima za koje se zna da krše novinarsku etiku su izazovi protiv kojih vlasti treba da se bore u tom kontekstu, saopšteno je.
Komesar je primetio i neke pozitivne pomake kad je u pitanju inkluzivno obrazovanje, naročito romske dece i mališana sa smetnjama u razvoju, i jasnu posvećenost vlasti tom problemu. Kao važno je naveo što su vlasti prepoznale značaj obaveznih predškolskih časova i rada pedagoških saradnika u procesu boljeg uključivanja dece u redovno obrazovanje. Uprkos tome, komesar i dalje poziva vlasti da pojačaju svoje napore kad je u pitanju njihova inkluzija. Izuzetno je zabrinut zbog zakonodavstva iz 2009. koje je omogućilo da roditelji biraju školu za svoju decu, bez obzira na mesto boravka, što je, kako dodaje, dovelo do segregacije romske dece, a kao primer toga je škola Sutjeska u Zemunu. Pozvao je vlasti da se pozabave ovim problemom ponovnim uvođenjem sistema po područjima, kako bi došlo do desegregacije Roma.
Pozvao je vlasti i da dodatno ulože napore kad je u pitanju inkluzija dece sa smetnjama u razvoju.
Izvor: NUNS
Foto: pixabay.com
