Đaci u srpskim školama, osim iz tradicionalnih štampanih udžbenika, uskoro bi mogli da uče i iz digitalnih. Takva prva kniga, napisana je iz biologije za učenike petog razreda, saopštava N1.
Nastavnica Marina Drndarski koja je nedavno odžala prvi ogledni čas, kaže da je nastava uz digitalizaciju mnogo lakša i zanimljivija.
“Kad imate to u digitalnoj formi, gde možete da uđete u ćeliju da vidite kako pojedine organele funkcionišu, šta ta ćelija radi u toku 24 sata, to je nešto što možete samo uz pomoć digitalizacije da vidite. Ovi udžbenici imaju mogućnost da se odgledaju neki filmovi, zatim audio materijal”, kaže Marina Drndarski, nastavnica biologije u OŠ “Drinka Pavlović”.
A kada će svi učenici imati priliku da uče na ovaj način, nije jasno. Poznato je samo da će se sa Pilot projektima u pojedinim školama početi 1. septembra.
“Digitalni sadržaj koristiće između 3.000 i 3.500 nastavnika u 2.000 kabineta. Ministarstvo čini sve kako bismo što pre stvorili uslove da uvedemo digitalne udžbenike u sve škole. Brzina zavisi od rada na opremljenosti škola, obuci nastavnika, ali i rada izdavačkih kuća”, navelo je Ministarstsvo prosvete.
Za struku je digitalizacija prihvatljiva, ali su neophodni i osnovni uslovi za rad u svim školskim kabinetima.
“Oprema u svim školama ne postoji i to jeste problem, imamo uveravanja da će se u narednih godinu do dve sve škole opremiti da li će to biti tako ne znam, a nastavnici ja sam već o tome i govorila, jedan broj nastavnika jeste spreman, drugom broju nastavnika je potrebna podrška u smislu stručnog usavršavanja”, kaže Nataša Nikolić Gajić, iz Saveza učitelja Srbije.
“Nemate usvojeni pravilnik o standardima kvaliteta udžbenika da napišete udžbenike i da u septembru počnu da se primenjuju, ja prosto nemam razumevanja za jedno takvo suludo ponašanje”, rekao je Ivan Ivić, profesor u penziji.
Razumevanje za digitalizaciju imaju međutim stručnjaci za rani razvoj inteligencije.
“Klasičan udžbenik, reproduktivan, jeste deci dosadan, mi moramo da menjamo način obrade teksta, a da li je štampano, da li je digitalno, nije to tako velika razlika, neće biti deci opterećenje”, ocenjuje Ranko Rajović, stučnjak za rani razvoj inteligencije dece.
Ministarstvo prosvete već dugi niz godina ima čitav niz ideja od dualnog obrazovanja, male mature, do uvođenja uniformi u školama, što pokazuje da još nije utvrđeno kojom putem obrazovanje treba da se kreće.
“Uvođenje digitalnih udžbenika u srpsko obrazovanje deluje kao još jedna epizoda u serijalu koje režira Ministarstvo prosvete pod nazivom – Potraga za kamenom mudrosti. Ne postoji čaroban štapić koji će rešiti probleme u sprskom obrazovanju, pogotovo kada imamo na umu činjenicu da u srpskim školama imamo problem i sa nepostojećim salama za fizičko, nemamo rešene sanitarne čvorove”, upozorava Vesna Vojvodić Mitrović, nastavnica srpskog jezika.
Za Vladu očigledno nema dileme. Da će se na digitalizaciji istrajati govori i najava premijerke Ane Brnabić da je za digitalne udžbenike u ovogodišnjem budžetu izdvojeno 70 miliona evra.
Izvor: N1 (autor: Jelena Mirković)
Foto: pixabay.com
Povezane vesti:
Реконструкция на училишната зала по физкултура в Босилеград
Обучение за директори „Лидерство в образованието – ръководене на образователни институции” в Регионалния център за професионално развитие на работещите Ниш
Petacima tri nova predmeta od septembra
BIRN: Složena procedura izbora udžbenika pogodno tlo za korupciju
