Svoje veliko prijateljstvo i uspešnu saradnju Planinarski klub “Železničar” iz Aleksinca, Planinarsko društvo “Oštra čuka” iz Sokobanje i Planinarsko društvo “Preslap” iz Niša iskazali su i zajednički organizovanim prolećnim usponom na vrh Leskovik (1174 m). Akcija je održana u nedelju, 3. juna 2018. godine, uz učešće 98-oro planinara iz Niša, Aleksinca, Sokobanje, Vrmdže, Vlasotinca, Zrenjanina i Donjeg Dušnika.
Geografi se spore oko naziva planinskog područja čiji je Leskovik jedna od dve najviše tačke. Uobičajeno, i sve donedavno, Leskovik se smatrao drugim po visini vrhom na planini Ozren, odmah posle Bezimenog vrha, visokog 1181 m. Međutim, sada se malo drugačije posmatra geografski postanak, sastav stena i zemljišta na ovom području, te neki autori Leskovik smatraju posebnom planinom, u odnosu na Ozren koji se po njima uzdiže iznad Sokobanje.
Tek, venac Leskovika razgraničava Aleksinačku i Sokobanjsku kotlinu, a ovo planinsko područje jedno je od tri najšumovitija na Balkanskom poluostrvu, zajedno sa Jastrepcem i Radanom.
Prolećni uspon na Leskovik inicirao je Berislav Trajković, profesor geografije iz Aleksinca, istaknuti sportski radnik u oblasti planinarstva, jedan od najuspešnijih planinarskih poslenika u Srbiji. Svojevremeno, Berislav je stvorio i akciju jesenji uspon na Leskovik, koja je u vreme kada je Berislav bio funkcioner Planinarskog saveza Srbije, imala svoje mesto i u kalendaru nacionalnog saveza.
Zahvaljujući dugogodišnjem radu Berislava Trajkovića i njegovih saradnika, na širem području Leskovika uređeno je i obeleženo više planinarskih staza.
Za prolećni uspon na Leskovik, Berislav je odredio, odlazak ka vrhu, najstrmiju i najkraću stazu. Planinari su na uspon krenuli sa platoa kod manastira Svetog Stefana u Lipovcu (manastir je izgrađen u 14.veku), sa nadmorske visine od oko 400 metara. Do Leskovika uspon je neprestan, a staza je duga samo 4 kilometra. Najpre se odlazi do vidikovca na steni iznad manastira, gde je postavljen i veliki krst. Potom se planinari penju strmo kroz šumu, a u blizini Leskovika izlazi se iz šume i tada se otvaraju fantastični pogledi prema Pomoravlju, planini Jastrebac, prema Svrljiškim planina i Suvoj planini.
Svi učesnici su savladali ovu stazu, među njima i osmogodišnja Jana Ranđelović iz Niša.
U silasku, pak, planinari su bili podeljeni u dve grupe. Deo planinara spustio se istom stazom u Lipovac, a druga grupa spustila se polagano, znatno dužom stazom. Ova staza u početku je planinare vodila vencem, grebenom Leskovika, preko nekoliko stena sa kojih se uživalo možda i u lepšem vidiku nego na samom Leskoviku. Posle toga, planinari su ušli u gustu, stoletnu šumu, i šumskom stazom se spustili do Prisada. Zatim su se kretali paralelno sa dominantnim vencem Leskovika, i pomalo nestvarno se činila pomisao da su samo pre dva sata bili na vrhu Leskovika, jer sa Prisada, Leskovik deluje neosvojivo. Na sat vremena pre povrataka u manastir Svetog Stefana, planinari su na Prisadu posetili i crkvu Svetog Jovana.
Na završetku akcije, svi učesnici bili su posluženi besplatnim ručkom, a upriličeno je i prigodno druženje.
Deo atmosfere sa uspona na Leskovik pogledajte i u galeriji fotografija PD “Preslap”.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
Povezane vesti:
Planinarska akcija u selu Vrmdža kod Sokobanje: Istinski praznik slobode i dostojanstva
Obnova planinarstva u Ražnju: Preko Poslonskih planina za novi početak
Sjajan početak rada Planinarskog društva “Pasjača” iz Žitorađe: Održan prvi uspon od Rečice do Pasjačkog visa
Nije prvoaprilska šala: Na Jastrepcu sva četiri godišnja doba u jednom danu
