U sportu, kao i u životu, uvek je teže održati se na najvišem nivou, od prelaska puta do ostvarenja prvih uspeha. Ovo je bio samo još jedan razlog, koji je inspirisao Planinarsko društvo “Preslap” iz Niša, Planinarsko društvo “Oštra čuka” iz Sokobanje i Planinarski klub “Železničar” iz Aleksinca, da se potpuno posvete organizaciji drugog jesenjeg uspona na Rtanj, da budu spremni da dočekaju planinare iz cele Srbije u pohodu na ovu planinu, u svetu jedinstvenu po svom obliku pravilne piramide.
Pamti se veliki uspeh prvog jesenjeh uspona na Rtanj, iz oktobra meseca 2017. godine. Tada ova akcija i nije bila zamišljena kao masovna, a dogodila se kao masovna. Posle toga, drugi jesenji uspon na Rtanj upravo je planiran kao masovna akcija, kao istinski praznik prijateljstva, sadržajan, kao idealna prilika da planinarski pokret juga Srbije pokaže svoju snagu, energiju, znajje, posvećenost, dominaciju. Da i na Rtnju svi pokažemo ono u šta i drugi veruju – da smo stožer planinarstva na Balkanskom poluostrvu i da gradimo mostove prijateljstva.
Nedelja, 7. oktobar 2018. godine, nova je zlatna stranica istorije planinarstva u ovom delu Evrope. Srbija je došla na Rtanj! Srbija je prihvatila naše pozivnice! Oko 500 planinara iz svih krajeva centralne Srbije, kao i planinari sa Kosova, došli su da pohode planinu, koju nazivamo i “otac svih planina”, toliko je bilo ljudi, vozila, autobusa, da u selu Rtanj, nekadašnjem rudarskom centru, igla nije imala gde da padne. Bilo je tu i planinara iz inostranstva, iz Bugarske, Hrvatske i Holandije.
Vreme je bilo kao stvoreno, idealno, podnožje Rtnja i njegova piramida osunčani. Dvanaestočlani tim vodiča bio je potpuno spreman za sve izazove vođenja ovoliko velike grupe planinara stazama i serpentinama Rtnja. Sve je bilo spremno da se planinari bezbedno povedu put vrha Šiljak (1565 m), najviše tačke Rtnja, južnom stranom planine i severnom stranom. Južni pravac uspona na Rtanj znatno je lakši, i ovde se zaista može uživati u svakom trenutku, a naročito iskusiti kako to izgleda kada koračamo po stranicama pravilne piramide, jedine prirodne piramide na svetu. Staza koja južnom stranom vodi do Šiljka, zaista, u obliku serpentina, u svojoj drugoj polovini izlazi na rtanjsku piramidu. Severna strana Rtnja je već ozbiljan sportski izazov, jedna je od najtežih deonica za planinare u Srbiji. Treba na relativno kratkom putu od 9 kilometara savladati čak 1200 metara visinske razlike. Uspon je neprestan i naglašen, za razliku od južne strane, gde je sve umerenije. Zato je mnogo više planinara odlučilo da Rtanj pohodi južnim pravcem, iz sela Rtanj, a stotinak njih krenulo je put sela Mirovo na uspon težom deonicom.
Za uspeh ovog uspona umnogome su zaslužni i sami učesnici, koji su, svi do jednoga, pažljivo i precizno odlučili kojom će stranom krenuti na uspon. Severna strana ima još jednu otežavajuću okolnost, zato što u slučaju odustanka, praktično ne može se vratiti nazad, zbog toga što je baza akcije u selu Rtanj, tu su parkirani svi autobusi, i svako ko odustane, trebao bi da pešači dodatnh 7 kilometara samo po asfaltu, a da ne govorimo o strmom i opasnom silasku do lokalnog puta. Južni pravac “dopušta” odustajanje i lagani povratak u selo Rtanj.
Ono što je posebno impresioniralo, jeste da su svi učesnici, svi do jednoga, bez obzira sa koje strane su krenuli na uspon – izašli na vrh Šiljak! Nije bilo niti jednog odustajanja, što je pravi kuriozitet i podvig kada se izvode ovako masovne akcije. Vodiči su odredili lagan tempo, sa pravilno doziranim pauzama. Lepo vreme i fantastičan pogled dodatno je motivisao planinare, ne samo da se penju ka vrhu Rtnja, već da učestvuju u svojevrsnom času geografije u prirodi. Vodički tim detaljno je objašnjavo šta se to vidi sa prilaza rtanjskoj piramidi i sa vrha Šiljak, koja su to sela, gradovi, okolne planine. Rtanj, najjužnija planina u masivu Karpata, najviša je tačka u pravoj liniji još mnogo dalje na sever, sve do planine Tatre na granici Slovačke i Poljske. Sa Tatrama počinju Karpati, sa Rtnjem se završavaju.
Bilo je i prilično dece na usponu, pre svega iz osnovnih škola iz Aleksinca i Sokobanje. Ipak, jedno dete iz Zaječara bilo je najveći junak uspona. Nemanja Mihajlović rođen je 24. oktobra 2013. godine i uspeo je da se popne na Šiljak, južnim pravcem, u pratnji roditelja, ali je prepešačio celu deonicu! Možemo misliti kako se sada i Nemanja i njegovi roditelji osećaju, koliki je to veliki korak u njihovim životima, koliko će ih sve ovo ojačati, duhovno pre svega.
Da, ovo je bio praznik. Planinarsko društvo “Preslap” i prijatelji sa juga Srbije prirediće još mnogo ovakvih praznika. Bilo gde da pogledamo na našem jugu, svuda su planine, na kojima se ili već održavaju velike manifestacije, ili obiluju mogućnostima da se sa tim otpočne.
Miroslav Dokman
Foto: Goran Ćopić / Violeta Marinković / Miloš Stamenković / Petar Ratković / Miroslav Dokman
Povezane vesti:
Velika planinarska akcija u slivu Toplodolske reke: Piljski vodopadi – Uživanje i avantura
Crtice sa izleta na Staroj planini: Slavinjsko grlo, vodopad Tupavica i čas istorije!
Ko kaže da su žene slabiji pol? Jelena i Karolina na najvišim planinskim vrhovima
Od sela Lipovac, u opštini Aleksinac: Uspešno izveden prolećni uspon na Leskovik
