U okviru obeležavanja godine kulturne baštine u Narodnoj biblioteci „Detko Petrov“ sinoć je prezentacijom stručnjaka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) završena dvodnevna radionica pod nazivom “Tradicionalni materijali i načini građenja na primeru poslednje vodenice u selu Senokos”.
Gordana Rančev, predsednik Centra za održivi prostorni razvoj „balkanARHitrav“ je rekla pred prisutnima da su polaznici škole, studenti „Građevinsko – arhitektonskog fakulteta“ iz Niša, mogli da se upoznaju tokom boravka na terenu sa tradicionalnim mateijalima – kamenom, blatnim malterom, drvenom konstrukcijom i načinima građenja na primeru poslednje vodenice u selu Senokos.
Predavači na skupu posvećenom objektima narodnog graditeljstva bili su Aleksa Ciganović, arhitekta – savetnik i Estela Radonjić – Živkov, etnolog – savetnik u RZZSK-u.
„Generalno, odlika objekata narodnog graditeljstva u Srbiji je korišćenje resursa iz prirode. Što se tiče dimitrovgradskog kraja, tu je jako lepo savladana tehnika gradnje zemljom i drvetom. Od blatnog maltera je pravljena konstrukcija sa ispunom od čatme ili kovanice, a pokrivke su od kamenih ploča, koje su praktično karakteristične samo za ovo područje Vodenica, koju smo obišli u Senokosu, je tehnički primenjena, malo istražena i nadamo se da će biti stavljena pod zaštitom države“. Da bi smo sačuvali takve objekte neophodno je da prepoznamo njihovu vrednost i njihov značaj. Ne treba ih upropaštavati i obnavljati na nestručan način, već oni moraju da zadrže tradicionalan način gradnje po kome su poznati. S druge strane potrebna je i udruženost meštana, lokalne samouprave i države“ – rekla je za FAR Radonjić – Živkov.
Radionica u selu Senokos je jedna od aktivnosti u okviru projekta “Riznica prošlosti – pokretač budućnosti” Centra za održivi prostorni razvoj “balkanARHitrav” iz Dimitrovgrada. Projekat se realizuje u okviru programa Regionalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD). Finansira se od strane Evorpske Unije, a realizuje UNDP u partnerstvu sa opštinom Dimitrovgrad.
A. Todorov
Foto: Slaviša Milanov