Glumica i rediteljka Biljana Radenković iz Niša režirala je komediju ,,Mlaćenici i plaćenici koju će dimitrovgradska publika moći da vidi 3. decembra ove godine, na otvaranju „Balkan Teatar Festa“. Reč e komadu u kome igraju glumci dimitrovgradskog teatra “Hristo Botev”.
Biljana Radenković je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, na predmetu Sociologija umetnosti – pozorište. Takođe, diplomirala je i na Nacionalnoj Akademiji za filmsku i pozorišnu umetnost ,,Krsto Sarafov’’ u Sofiji, smer – gluma i lutkarstvo. Profesionalno iskustvo stiče u radu sa priznatim rediteljima i glumcima. Nosilac je nagrade za najbolju žensku ulogu na 36. susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije 2003. godine, nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na 12. Kotorskom festivalu za decu 2004. godine, kao i mnoštva kolektivnih nagrada. Kao reditelj iza sebe ima šest predstava, dve u zajedničkoj i četiri u samostalnoj režiji.
Na jednoj od proba reporteri FAR-a razgovarali su sa Biljanom Radenković.
Možete li nam reći više o ovoj predstavi koja će otvoriti ovogodišnji „Balkan Teatar Fest“?
U pitanju je tekst „Mlaćenici i plaćenici“ niškog autora i mog kolege Miroljuba Nedovića – Rikija, koji je ujedno i glumac i dramski pisac. Dosta se njegovih tekstova igra što u Nišu, što van njega, po čitavoj Srbiji. Radi e o jednoj savremenoj komediji koja govori uopšte o međuljudskim odnosima, razumevanju i nerazumevanju, o bračnoj situaciji i koliko je ustvari dovoljna sitnica da dođe do neke eksplozije i sveopšteg meteža i ratnog stanja, ali je sve to naravno dočarano kroz komediju. Čovek treba da se zamisli kako smo stalno pod nekim tenzijama, bilo da je u pitanju recimo odnos između prijatelja ili bračnih partnera. To je ono što stalno tinja u svakodnevnoj komunikaciji, u izgovorenim i neizgovorenim rečima.
Koliko likova igra u predstavi?
Njih šestoro igra – Slavča Antov, Sonja Stanulov, Dragoljub Pejčev, Sonja Videnov, Delča Gigov i Nadica Ivanov.
Kako ste došli na ideju da režirate ovaj pozorišni komad?
Najpre sam dobila poziv od Delče Gigova. On je pratio moj rad, gledao je premijeru predstave „Kasting“ Aleksandra Galina, koju sam radila sa glumcima iz Palanke. Nakon te predstave Delča me je pozvao i ukazao mi veliku čast i poverenje da i u Dimitrovgradu napravimo nešta slično.
Da li Vam je ovo prvi boravak u Dimitrovgradu? Kako Vam se sviđa pozorište i ljudi sa kojima radite?
Nisam prvi put ovde. Igrale su se moje predstave ovde, tako da pamtim i staro pozorište. Ovde je sve lepo sređeno, ali moram da kažem da ovo u principu nije klasično pozorište. Mnogo ima neuslovnosti, što se pozorišne predstave tiče, ali kažu da je ovo višenamenska sala, ne samo pozorište. Trebalo bi da se povede malo više računa o teatru, jer tu su neki drugi principi po pitanju projekata i uopšte ono što pozorište zahteva.
Trudimo se svi i glumci na čelu sa direktorom, da do premijere budemo obskrbljeni sa opremom. Dobra predstava je sklop i glumaca i tehnike. Ništa mi ne znači ako imam dobre glumce, a nemam dobru tehniku. Svi su ravnopravni. Treba svi dobro da isprate komad od početka do kraja. Treba sve kockice da se sklope.
Vi ste reditelj još jedne predstave koja će biti prikazana na BTF-u.
Da. Predstava ,,Ježeva kućica’’, po tekstu Branka Ćopića. Ne postoji osoba, koja nije upoznata sa ,,Ježevom kućicom’’. To je deo našeg odrastanja. Interesantno je što se 2019. godine navršava tačno 60 godina od kako je Ćopić napisao “Ježevu kućicu”, tako da je to još jedan jubilej koji je vrlo značajan i pokazuje koliko dugo traje jedno dobro napisano delo.
Teodora Petrov
Foto: Stefan Pavić