Promene u obimu medijskih sadržaja koji se emituju na jezicima nacionalnih manjina, finansijskoj situaciji i broju zaposlenih u privatizovanim manjinskim medijima neznatne su uodnosu na 2016. godinu, pa se njihov položaj može oceniti kao stagnacija, jedan je od zaključaka istraživanja sajta “Komšijskih novosti” koje prenosi Udruženjenovinara Srbije (UNS).
U okviru projekta „Višejezični mediji – tri godine posle privatizacije“, predmet istraživanja bilo je 29 medija sa programom na jezicima nacionalnih manjina, koji su po Zakonu ojavnom informisanju i medijima morali biti privatizovani do 31. oktobra 2015. godine, navodi u saopštenju UNS.
U skoro polovini, 15 medija, programi na jezicima manjina postoje u istom obimu kao 2016. godine, u pet medija došlo je do smanjenja obima programa, u tri do povećanja, tri medija su ukinula programe na jezicima nacionalnih manjina, a u jednom je potpuno promenjena programska šema.
U medijima koji su posmatrani, program se emituje na 12 jezika, jedan više nego 2016. godine (slovenački) – na jednom manjinskom jeziku program ima 15 medija, tri emituju sadržajena dva jezika, po tri medija imaju programe na tri i četiri jezika.
Prema saopštenju UNS, obim programa koji se emituje je dosta neujednačen – od onih koji imaju jednosatne programe mesečno, do medija koji imaju celodnevne programe na jezicima manjina.
Između dva istraživanja, došlo je i do promene vlasničke strukture – od 29 posmatranih, 20 medija je u privatnom vlasništvu, dva manje u odnosu na 2016, a u šest medija vlasnicma su dodeljene basplatne akcije, dok ih je pre dve godine bilo osam.
Istraživanje je pokazalo da, uprkos tome što je privatizacija davno trebalo da bude okončana, u dva medija, akcije do danas nisu prenete na zaposlene.
Svi posmatrani mediji dobijali su sredstva na konkursima i ovo je za neke od njih, kako navode, značajan izvor prihoda za uvođenje i održavanje programa na jezicima manjina.
U većini medija broj zaposlenih u ovim redakcijama je isti kao i pre dve godine, bilo je slučajeva odlaska u penziju, ili promene radnog mesta, kao i novog zapošljavanja, ali u većini slučajeva su u pitanju jedan ili dva zaposlena, saopštioje UNS.
Izvor: UNS / Fonet
Foto: pixabay.com
Povezane vesti:
Medijski zakoni i stručne komisije – ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost
BIRN-ovo istraživanje: Javnost nedovoljno obaveštena o tome kako se troši budžetski novac za medije
Brajović: Zakonom propisati minimalni iznos koji lokalne samoprave treba da izdvajaju za medije
Istraživanje: Koliko mediji mogu imati negativan uticaj na decu?
