Novi izazov za Paćinu „družinu snova“: Sve je spremno za ekspediciju „Akonkagva 2019“

Zoran Pavlović-Paća iz Predejana, najuspešniji planinarski vodič Srbije, povešće u nedelju, 27. januara svoju najnoviju „družinu snova“ u pohod na Akonkagvu (6962 m), najviši vrh planinskog masiva Andi i najvišu tačku južne i zapadne polulopte planete Zemlje. Paća se do sada četiri puta penjao na ovaj kultni vrh, a tri puta je besprekorno odigrao ulogu vođe ekspedicije na Akonkagvu. Po ovome, ali i još po mnogo toga kada su ekspedicije i visokogorske akcije u pitanju, Paći nema ravnom u Srbiji i znatno šire. 

„Družina snova“ za Akonkagvu sastavljena je od osmoro planinarki i planinara iz Srbije i Makedonije. Paća put Argentine vodi iskusne planinare i visokorce. Srbiju će predstavljati, pored Zorana Pavlovića Paće, i Marina Stanković, Kristina Dimitrijević, Nataša Janjić i Nikola Petrović. Iz Makedonije, u „družinu snova“ uvršteni su Marijana Đorđievska, Vladimir Jovanoski i Stoilko Stoicev.

Popeti se na Akonkagvu, jedan je od najprestižnijih poduhvata u planinarskom sportu. Uspon na Akonkagvu je pravi maraton, produžetak u odnosu, recimo, na uspon na Elbrus, najviši vrh Evrope i Rusije. Svi izazovi Elbrusa na Akonkagvi su još i teži. Na Akonkagvi nema tehnički zahtevnih deonica, ne koristi se tehnička oprema, ne hoda se u navezama, ne savladavaju se lednici i stene. Samo se hoda, i to besomučno dugo, danima i danima. I to u kakvim uslovima – uz potpuno razređen vazduh, sa olujnim udarima vetra, sa temperaturom koja se spušta i do minus četrdeset stepeni. Hladnoća uz nedostatak kiseonika čini da se sve ovo doživi kao boravak na Južnom polu! 

Potrebna je vrhunska utreniranost i upotreba najkvalitetnije obuće, odeće i opreme. Cipele, jakne, rukavice i šatori, na primer, koji se mogu koristiti do visina od 5500 do 6000 metara, ovde neće biti od koristi. Za boravak visini iznad baznog kampa i završni uspon, Paća i njegova družina koristiće ekspedicione šatore, nosiće cipele sa dodatkom plastike, perjane jakne, perjane pantalone, specijalne rukavice.

Mnogo je vode potrebno unositi u organzam, barem 5 litara dnevno, a do vode će se dolaziti topljenjem snega. U svojim kampovima, Paća i njegovi planinari pripremaće hranu uz pomoć specijalnih primusa.

Ekspedicija će trajati do 22. februara, kada se družina vraća za Srbiju. Ekspedicija će imati nekoliko etapa. Prvih par dana, družina će boraviti u Buenos Ajresu, na temperaturi od preko 30 stepeni, što će predstavljati prvi temeraturni šok za njihove organizme, obzirom da dolaze iz prohladne Srbije. Od Buenos Ajresa, odlazi se u Mendozu, u podnožje Anda, u predvorje Akonkagve. Prvi susret sa Andima, svi, osim naravno Paće, imaće u selu Peninentes, koje sa nalazi na oko 2600 metara nadmorske visine. Prvi aklimatizacioni usponi vrše se do Konfluencije na 3600 metara nadmorske visine, i do Plaze Francija, oko 400 m iznad Konflucencije.

Bazni kamp, standravno kada su Paćine eksepdicije na Akongavu u pitanju, biće Plaza de Mules na visini od 4300 m. Ovde će se provesti i najviše vremena, u pasivnoj i aktivnoj aklimatizaciji. Odredišta za aklimatizaciju biće kamp Kanada na 5050 metara i kamp Nido de Kondores na 5380 metara. Do Nida će biti izneti i oprema i šatori za zavšrni uspon, ali će se „družina snova“, po dolasku na Nido – vratiti nazad u Plazda de Mules, kako bi otklonili sve rizike i konačno se aklimatizovali. Ovaj potez čini se i najnapornji, taman kada se postigne zavidna visina, sledi povratak hiljadu metara niže. Ova potez je u stvari ključan za konačan uspeh ekspedicije. Već naredni odlazak na Nido de Kondores biće lakši. 

A onda, sledi višednevna i efektna završnica. Od Nida de Kondores naravno da će Andi i Akonkagva pokazati ono najsurovije lice, gde je svaki korak i sve što se čini balansiranje na tankoj niti između zdravlja i visinske bolesti, između svesnosti i halucinacija!

Poslednji bazni kamp je Berlin, na čak 5930 metara. Odavde se, malo iza ponoći, kreće na Akonkagvu. Ovde vetar može duvati i preko 100 kilometara na sat, a temperatura spustiti do minus četrdeset stepeni.
Odrađen je aklimatizacioni uspon do kampa Kanada na 5050 m, zatim su šatori i oprema izneti i do kampa Nido de Kondores na 5380 m.

Poslednji visinski kamp pre Akonkagve je Berlin na impresivnih 5930 m. Na ovom području svakodnevica je da se temperatura spušta do minus 40 stepeni, a da vetar duva brzinom i preko 100 kilometara na čas. Petnaestak sati trajaće završni uspon i silazak do kampa Berlin. Taj dan za sve iz družine biće i najvažniji u dosadašnjem bavljenju planinarstvom. Sve ono što su do sada postigli, a puno toga su uspeli, staće u toj deonici. 

Paća, velemajstor aklimatizacije i motivacije, učiniće sve da svako iz „družine snova“ zaista i zakorači na Akonkagvu.

Dvojezični portal „Far“ želi sreću i uspeh Paćinoj „družini snova“ i jedva čeka da sa svojim čitaocima podeli fotografije i priču sa Akonkagve.

Miroslav Dokman